Пише: Иван Милошевић
Постајемо друштво гдје је пољубац провокација! И то не еротска, него квазиполитичка, насилна и идеолошки криво насађена порука. Гдје смо то дошли уколико је пољубац, па и циничан, ироничан или искрен и отворен, постао повод за насиље? Уколико пољубац са својом отвореном пријатељском поруком постаје провокација шта онда све постаје провокација? По том принципу да ли је повод за насиље уколико двије различите идеолошке особе кажу једна другој „Добар дан“ или „Помоз Бог“! Може ли се ту онда разговарати, срести као људи, погледати у очи и тражити балван у своме оку умјесто трун у оку брата свога? Постајемо ли друштво акутних провокација гдје и најбаналније ствари, попут тога да је небо плаво, може постати окидач за насиље и агресију!
Данас је Драган Копривица на Цетињу послао пољубац окупљеној групи људи испред његовог радног мјеста. Каже да је то урадио из пријатељских намјера и да би смирио ситуацију. Међутим они којима је слао пољубац кажу да су то доживјели као провокацију, засули су га каменицама и кренули на главна врата да се обрачунају са пошиљаоцем пољупца. Иду ли пољубац, па био у ма кавом облику, са каменицама и ко ту гријеши и не схвата поруку? Пољубац или камен? Одговор се сам по себи намеће, али и он уколико се јасно каже за некога је провокација. Када пољубац постане провокација, шта нас онда сјутра чека и има ли чему да се надамо?
Уколико је Копривица слањем пољупца заузврат добио каменице, шта би било да је којим случајем данас на Цетињу показао средњи прст или лакат? Да ли би неко испод Ловћена због тога бацио неку тежу и убитачнију справу?
Какви су то људи који на пољупце, у било којој емотивној форми, одговарају каменицом? Не ради се овдје о корони, па да се пријем пољупца тумачи као могућност заразе, него је овдје пољубац онтолошки изгубио своје првобитно значење и постао нешто што никада није био – позив на насиље!
Упорно причам неким пријатељима да се у Црној Гори тренутно тресу онтолошке ствари и да им се дају нова значења. На тој листи није само пољубац, него се мијења и значење Црне Горе, Црногорца, храбрости и лажи, образа и стида, брата и сестре, брака, жене и мушкарца! Све је то последица једног духовног хаоса који је за собом оставио комунизам који још увијек хара не у нашој околини, него у нашим главама!
Пољубац је, дакле, постао позив за насиље! Уколико идемо тим путем онда уколико лијепој жени на врховима прстију пошаљете пољубац да ли можете очекивати да вас гађа штиклом или неким другим оштрим предметом који јој се нађе при руци? Је ли то женствено или доводи у питање њену женственост? Опет се мијеша та тричава онтологија и превредновавање старих вриједности!
Ипак, ваља се запитати зашто је пољубац, па био и циничан, постао провокација? И да ли ћемо наставити да се провоцирамо пољупцима и шта ће бити уколико некоме падне на памет да умјесто пољупца почне да дијели средње прсте или лактове? Какав ли ће онда бити одговор, мајко Божја!
