Издвајање Зете као општине није спорно, али њено осамостаљење мора пратити економска и еколошка дугорочна оправданост, уз обавезна уважавања историјских чињеница и граница, главна је порука декларације о заштити интереса грађана коју је припремио одбор “За спас Зете”, а која ће становницима овог подручја бити представљена вечерас на збору који је заказан за 20 часова. Декларација садржи десет чланова који се, између осталог, баве насељима, културним и историјским добрима, границама будуће локалне самоуправе. Декларација је, како за “Дан” каже Бојан Поповић, члан одбора, настала као одговор грађана Зете на најаве општинских и парламентарних структура власти о формирању самосталне општине, на предложене измјене и допуне Закона о територијалној организацији, као и на студију оправданости издвајања општине Зета, која је креирана у октобру прошле године.
–Декларација садржи 10 чланова који говоре о будућој општини Зета, као и о њеним ресурсима неопходним за планирање континуираног раста и развоја. Историјски значај Зете за само постојање државе се не доводи у питање, и из тог разлога позивамо све добронамјерне суграђане и ширу јавност да нас подрже и дају свој допринос, како би се питање формирања општине Зета ријешило на ефикасан начин. Позивам све Зећане да дођу на скуп, и да на тај начин заједнички пренесемо поруку братства, слоге и јединства, јер политике пролазе и долазе, а Зета остаје нама. Надамо се да ће наш глас, прије свега кроз ову декларацију, чути како политичке партије тако и представници свих нивоа власти, и схватити га озбиљно, јер смо сигурни да не би требало да је било коме у интересу да општина формирана у 2022/23. години буде на терет грађана Црне Горе, већ да доприноси и буде један од генератора раста и развоја цјелокупне државе – наводи Бојан Поповић.
Декларацијом је прописано да подручје будуће општине Зета обухвата насеља Анови, Балабани, Бериславци, Бијело Поље, Бистрице, Ботун, Доња Цијевна, Дајбабе (дио катастарске општине Дајбабе чија би граница била Дајбабска гора), Голубовци, Горичани, Гостиљ, Гошићи, Курило, Љајковићи, Махала, Матагужи, Мојановићи, Понари, Ракића куће (дио), Српска, Шушуња, Врањина, Вуковци, Жабљак Црнојевића. Бави се и именом будуће локалне самоуправе.
– Општина Зета би по процјенама и попису из 2011. године по броју становника била 14. општина у Црној Гори. Назив општине има своје утемељење у историјским и културним појединостима, с обзиром да је некадашња држава Зета обухватала сва насеља у оквирима територије данашње градске општине Голубовци. Градска општина Голубовци, некада мјесна канцеларија Голубовци, статусни је насљедник укинуте општине Зета из 1957. године, док се Зета данас дефинише као област Црне Горе, која се налази између Подгорице и Скадарског језера – наводи се и декларацији.
Вјерска и културна добра
Декларацијом је предвиђено да ће се на територији будуће општине Зета налазити заштићена непокретна вјерска и културна добра манастир Врањина са црквом Светог Николе (Врањина), црква Светог Ђорђа (Српска), црква Свете Тројице (Вуковци), саборни храм Светог Николе (Матагужи), манастир Дајбабе, Трпезуље, Крмењаче, Млиништа и Стари вигањ (Матагужи), Облун (Вуковци), Балшића град (Понари), Тврђава – град Црнојевића (Жабљак Црнојевића). Ту су, како је назначено у документу, и Веље ледине (Гостиљ), Мјаце (Матагужи), насеље Врањина, спомен плоча на кући Јагоша Мараша, спомен-биста посвећена Милану Вукотићу, споменик подигнут у Балабанима, споменик подигнут код села Матагужи посвећен палим војницима у 1912. години, спомен пирамида посвећена Луки Вукотићу, спомен пирамида посвећена Јову Шановићу, спомен гробница у знак сјећања на погинуле борце НОБ-а, али и спомен пирамида посвећена борцима погинулим у НОР-у.
Декларацијом су обухваћена и добра која имају одређене културно историјске вриједности.
У декларацији је назначено да се будућа општина Зета граничи са четири сусједне општине – Подгорица са сјеверне стране, Бар са јужне стране, Цетиње са западне стране и Тузи са источне стране, а бави се и разграничењем са Главним градом.
–Разграничење са Главним градом, као и са другим општинама, неће бити вршено без претходне консултације и сагласности локалне заједнице о којој је ријеч, по могућности референдумом, као и без претходно прибављених докумената од надлежних институција које се баве питањем разграничења – наводи се у документу.
Прецизирано је и да се на територији будуће општине налази Комбинат алуминијума, бизнис зона уз магистрални правац Подгорица – Петровац, сервисно складишна зона уз путни правац Подгорица – Петровац, аеродром Голубовци, Регионални водовод у Бољесестрама, будући регионални колектор, дио Плантажа 13. јул и дио НП Скадарско језеро.
Декларација између осталог, прецизира да студијом која је урађена у октобру прошле године није могуће прецизно утврдити и планирати раст и развој општине кроз финансијску пројекцију.
– У студији нису на адекватан начин третирани ни будући капитални пројекти који би директно утицали на развој и одрживост општине Зета, нити су валоризовани природни ресурси којима располаже општина Зета, како у контексту развоја туризма, тако и у контексту свеукупног развоја. Уз обавезно уважавање свих чланова ове декларације, потребно је израдити нову студију оправданости формирања самосталне општине Зета – наводи се у декларацији.
