Жељко Миладиновић
ВОДОДЕЛНИЦА ЗЛА
(пролог)
Сава је, кажу, некад кратко текла
По извиру би убрзо потом
У Панонско море утекла
Да је могла
Не би извирала
И никада не би потекла
Јер слава је њена довека
Да је наша најкрвавија река.
У зло доба злих људи
Кад изађе зло и испод крста
Мржња се просу по онима
Што се крсте са три прста
И мада злочинаца народ цели
Није зликовац
Направише у циглани поред Саве
Логор Јасеновац.
РЕКЕ ПОДНЕБЕСЈА
Памте наше реке
Древна времена
Доба мира и напретка
Памте утоке
Северних
И јужних мора
Кад бејасмо један народ
Ових онебљених простора
И злих дође доба
Што траје
До данашњих дана
Посташе реке
Памтише јада, жестоких рана
Безбројних смрти и страдања
Од суза и крви што су се лиле
И рана што никада нису зацелиле
Носише реке претке
Још и пре пада Арконе
Кад зали се Северно море
Крвљу триста витез јунака
Лужичани мртви потом
Посветише воде Шпеје и Лабе
Тако редом до Ситнице и Лаба
И Косовских битака
Опростите витезови врли
Јунаци бојева многих
Што ме ваше ране мање пеку
Кад минусте бол је већа
Што злочинци наше жене
И децу
На муке стављаху
И бацаху у ватру ил` реку
Све наше реке
Бар једном су крваве текле
И на свакој обали
Сузе су пекле
Образе отекле
Од бола и чемери
Ал ниједна није текла крвава
Као што је једном Сава.
ТЕСТАМЕНТ
Пиши синовац
Да су наше планине и горе
Гробови у безброј безданица јама
Често нам је гроб бивало и море
Ал не знам дал` је било гроба
Мој синовац, од памтивека
Ко град смрти Јасеновац
И Сава река
Када су нас убијали
Жњели ко жито косом
Рекох зликовцу
„Само ти ради свој пос`о“
Видех му тада
У погледу страву
Гора беше него у очима мојим
Кад ми откидоше главу
Пиши синовац
Да деца памте
Како смрт смо звали
Да се муке скрате
А сада нас иза ових трава
Више боли
Када потомство
Допане заборава
Не заборавите муке наше
Не због нас
Већ због деце
И деце деце ваше
Не дај да опет чудно зашуми река
Синовац, ако забораве
Онда и њих једном
Исто чека
Пиши синовац
Јетке ретке
Говорим ти без главе
Пренеси да им рекох
Очију ископаних пуним страве
Кажи им синовац
Да никада не забораве
Никада Јасеновац.
МОЛИТВА ОСВЕЋЕЊА
Путниче намерниче
Кад дођеш до Саве реке
Застани и клекни крај воде
Помоли се за мученике
Што ни криви ни дужни
Пострадаше у злом веку
И крвљу натопише
Обале и реку
Путниче, бес смрви
Помоли се и за зликовце
Што браћу по крви
Клали су горе него овце
Убијали маљем
Живе у ватри пекли
Полумртве бацали
Па би тако место воде текли
Још више се помоли
Што се не стиде
Злочина њиних њихова деца
А требали би свако од њих
Бар једном у веку
Да дођу на Саву реку
Клечећи крај обале
Опрост да замоле
Уздигни молитву
До звезда до небеса
Да чују анђели
Јецај гласа твог
Кад јауке негда не чу
Можда због молитве
На реку сиђе
И сам Бог
Казуј путниче сваком кога сретнеш
Како је Сава некад кратко текла
По извиру би убрзо потом
У Панонско море утекла
Да је могла не би извирала
И никада не би потекла
Јер слава је њена довека
Да је наша најтужнија река.
