Пише: Иван Милошевић

Прије неки сат времена дошло ми је да себи опалим шамар! Прочитах на фејсбуку једно лијепо питање које мени није пало на памет: Зашто Здравко Кривокапић приликом посјете Словенији није посјетио стратишта црногорских четника и обичног народа у Зиданом Мосту, Кочевском Рогу, Похорју, Камнику и осталим комунистичким јамама? Како се тога не сјетих, него ме самоосвјешћени пратилац фејсбука подсјети на тај пропуст (уколико је пропуст) црногорског премијера!

На сајту Владе ЦГ о посјети Словенији 28. маја налазе се два текста, један о сусрету са Борутом Пахором, предсједником Словеније, и други о разговору са Игором Зорчићем, предсједником Државног збора. У њима само ЕУ фразе, циле, миле и остале глупости, о посјети стратиштима ни слова, па претпостављам да их Здравко није ни обишао!

Још један потез нашег премијера због којег се као обичан Србин црвеним од стида! А богами и емотивно пуним националне акумулаторе! Први демократски изабрани премијер након скоро осам деценија владавине комуниста, вјерник и пријатељ цркве, носилац побједничке листе коју су чиниле већином српске странке, а на изборима масовно и скоро у 100-постотним проценту подржали Срби из Црне Горе, није смогао снаге да пође до јама у Зиданом мосту, Кочевском Рогу, Похорју и поклони се невиним жртвама комунистичког злочина! Човјек који је због Сребренице одлучио да смијени једног министра и због тога изазвао кризу своје владе и кризу народне воље, није смогао снаге да у словеначким шумама запали свијећу за десетине хиљада жртава комунистичке сурове егзекуције, суђења преко кољена и по кратком поступку (метак и метак)!

Зар су жртве комунистичког злочина у Словенији мање вриједне од жртава у Сребреници, црногорски премијеру? Зар су словеначке јаме које крију задње ропце црногорске нејачи, али и разоружаних војника, мање вриједне од злочина у Сребреници, црногорски премијеру? Зар су на десетине хиљада породица из Црне Горе које су прије 76 година у Словенији изгубили свога најближега, мање вриједне од сребреничких мајки, које траже изињење и то сваке године због изгубљених чланова своје породице у Сребреници? Има много тога, црногорски премијеру, да се прича о Словенији и крвавом четничком прољећу у тој земљи и још увијек жртве комунистичког вампирског пира чекају правду и чекају црногорског државника који ће у своја њедра пригрлити, између осталих, и невине жртве партизанске освете осветничког генерала Сава Бурића!

Зашто први демократски изабрани предсједник владе није запалио свијећу у Словенији за комунистичке жртве, него их је и он прогнао из памћења као што су то радили комунисти 80 година? Зашто први демократски изабрани предсједник Владе ЦГ за кога је гласала 100-постотна већина Срба из Црне Горе није клекнуо изнад јаме у Зиданом мосту и Кочевском рогу и на тај начин ублажио подземни врисак за правдом који подземним свијетом Словеније одјекује пуних осам деценија? Зашто, премијеру, зашто?

ПС. На столу ми је књига Милоша Војиновића и Тадије Бошковића “Одступница”. На њеним странама је око 13. 000 имена побијених у Словенији. Има Милошевића, али и Кривокапића, црногорски премијеру!