Поштовани народе,

У претходном периоду, заједно са свима вама, борио сам се за светиње наших предака, за светињу наших душа, за оно најсветије и архетипско у нама што су пробали безочно да нам отму. Носио сам, скупа са свима вама, борбу свог рода, и поносно али не без зазора стао на чело онога што сам бранио, а ви одбранили на улицама и на биралиштима. Заједно са вама повукао сам последњу линију одбране и допустио да кроз мене одјекне ваш глас отпора.

Драги саборци, браћо и сестре,

Молим вас да разумијете да борба за достојанствен живот није готова, него да је пренијета на прљави терен политике, у којем се подразумијевају неки компромиси који не морају увијек бити јасно уочљиви часном и поштеном свијету, који је у ову борбу кренуо заједно са мном.

Његош нам је оставио бесмртне стихове: „Ко на брду ак’ и мало стоји, више види но онај под брдом“. Мени је Господ дао искушење да стојим на брду и да видим мало даље од већине грађана наше горде и поносне Црне Горе. И зато вас искрено молим да ми вјерујете да ћу до посљедњег свог даха бити и јесам ваш саборац, али да данас, као човјек на одговорној и важној државној функцији, морам да узимам више различитих фактора у обзир прије доношења сваке одлуке.

Након 30. августа понио сам крст мог народа који је био отписан од стране различитих центара моћи, што иностраних, што домаћих. Народа који се вратио након дугог сна и показао да не намјерава да повије кичму и допусти да га заувијек однесу ковитлаци историје. Драга браћо и сестре, ја тај крст носим и данас.

Да бисмо кренули даље, у име коалиција побједница августовских избора, потписали смо Споразум, по ком – због разнородности коалиција – нећемо дирати стратешки курс земље. Договорили смо се да се нећемо дијелити у питањима која су ДПС-у служила као полуге преко којих нас је политички надгорњавао, дијелио и држао у покорности. Потписали смо Споразум да бисмо Црну Гору заједно ослободили од међусобног неразумијевања, да бисмо помирили оца са сином, брата са сестром, комшију са комшијом. Потписали смо Споразум да бисмо побиједили и демонтирали режим који нас је 30 година држао као таоце своје накарадне политике. Потписали смо Споразум да бисмо побиједили.

Споразум који је потписан није и не може бити свима по мјери, али јесте једини начин да се поменути процес отпочне. А он неће бити брз и лаган, нити ће пролазити без отпора. То је изазов који су морали да прихвате сви министри из кабинета на чијем сам челу, уз јасну свијест да свако солирање на осјетљивим питањима и темама може донијети штету нашем заједничком путу ка циљу којем сви тежимо.

Након што сам јуче јавно иступио, рекао оно што ми је на срцу, јер само тако могу причати са својим народом, након што сам јавно укорио министра Владимира Лепосавића, дио вас ме је оптужио за издају. Поштени, дивни и часни народе Црне Горе, ја имам хиљаду мана, али издајник никад нисам био нити ћу бити. Нећу издати ни земљу коју водим, ни све људе који су у мени видјели наду да Црна Гора може васкрснути и засијати гордим сјајом каквим је сијала вијековима.

Нисам предложио да се министар Лепосавић разријеши само због изјаве у вези са Сребреницом. Он, али и сви министри ове Владе, морају добро знати да личне ставове подреде опстанку Владе. Овај тежак изазов подразумијева да немамо луксуз изношења личних ставова ако су у супротности са Споразумом који смо уласком у Владу прихватили. Министар Лепосавић, којег сматрам паметним човјеком, себи је допустио тај луксуз.

Јучерашњу одлуку сам донио тешка срца, али сам је донио да бих вас сачувао, а не да бих вас издао. То можда не разумијете данас, али ћете једног дана, сигуран сам, разумијети у каквом положају смо се налазили у овом историјском тренутку. А тај положај је такав да поништава битност сваког појединца пред стратешким циљем развлашћивања ДПС-а, што неминовно подразумијева ако не сагласност, а онда бар разумијевање једног дијела међународне заједнице. То није слуганство – никада нисам служио никоме до Богу – већ реалност која неће нестати ако ми на њу затворимо очи.

Ако желимо да успијемо у овом тешком процесу не смијемо играти игру коју нам намеће ДПС, а они питање Сребренице не форсирају због љубави према нашим бошњачким суграђанима, већ због криминала који очајнички желе да сачувају играјући на карту наших подјела. Не смијемо да се пецамо на њихове удице зла.

Нисам играч ничије политике, већ човјек који улазак у политику види као тешко искушење и крст који је морао да понесе зарад опстанка његове државе, народа и цркве. Никада у свом животу нисам више трпио, никада у свом животу нисам више ћутао, али никада нисам био сигурнији да то трпљење и ћутање имају дубок смисао и разлог.

Знајте да пут којим се ова Влада креће неминовно носи доношење одлука које неће бити лаке. Зато ми је потребна ваша вјера. Ваша вјера у нашу побједу је залог побједе против ДПС-а. Ако успију да нам посију клицу сумње, да нас међусобно заваде, биће то залог нашег пораза.

Уз чврсто обећање да нећу одустати од сна који смо се усудили да сањамо сада кад нам је надомак руке, на крају вас још једном молим за разумијевање, трпељивост и толеранцију за наш положај.

А ја сам ваш колико сам био првог дана и колико ћу бити довијека.

Ваш Здравко Кривокапић