Пише: Иван Милошевић

Још и када је влада Здравка Кривокапића формирана контао сам да ту нешто не штима. Формирати експертску владу, а у парламенту имати јасну политичку већину и конкретне странке које је чине, не пије воду. Можда Кривокапић има добру намјеру или је барем имао, али бити премијер, а понашати се као да политичке странке не постоје, није нормално, није пристојно, а и мало гдје забиљежено у свијету. Смисао политичких партија је да освоје власт и да онда са тих позиција реализују своје политичке идеје. Како било коју странку која има прилику да формира власт на основу резултата на изборима онемогућити да учествује у формирању власти и да њени представници не буду у власти, него је препусте другима, обуздати да не тражи оно што јој припада и да стално не пита зашто је нема тамо гдје треба да је има? Није то навијање за било коју странку, али модерна политика је таква политика гдје странке које освоје већину на изборима формирају владу и то је пракса свих европских демократских земаља. Здравко Кривокапић је мислио да може другачије, да прескочи странке, да их не уведе у владу, него да влада без њих, чак и против њих и спроводи неку непосредну демократију, односно директан однос Владе и грађана, мимо странака! Можда је то и могуће, али није нешто уобичајено на Земљи! 

Кривокапић је покушао да преко политике укине политику! И то је можда могуће, али једино са неке од универзитетских катедри за политику, односно у теорији политичких система. Политичка пракса, међутим, има нека своја правила, а она говоре да колико имаш на изборима толико имаш власти у новој влади и то је то и ништа више, нити мање! Кривокапић је из области теорије хтио да спроведе постулате неког безполитичког или надполитичког друштва и његова барка се због тога одмах нашла у узбурканом мору. И ових пола године таласи је развлаче на све стране, наносе на разне хриди, подземне и надземне гребене, а повољног вјетра нигдје, напротив, све саме олује!

Уз то, Црна Гора није Шведска, па да људи живе нормалним животом,посебно економским. Кривокапић је политички процијенио да је Црна Гора близу Шведске или Луксембурга и да се може кренути на експериментални пут нове политике. Нити је Црна Гора Шведска, нити је она полигон за нове политичке теорије и праксе, нити је она нешто посебно, па да се у њој релизује оно чега нема у осталоме свијету. Црна Гора је један сложени друштвени механизам са оштећеним и поиспадалим шрафовима, са неподмазаним полугама, покиданим каишевима, са прегрејаним мотором и нимало налик уређеним политичким системима. Црна Гора је земља којој ће требати још најмање пола вијека да дође себи након комунистичког и реалсоцијалистичког цунамија и земља у којој скоро све треба почети испочетка. Кривокапић је мислио да не мора да се враћа на почетак, негдје је и рекао да га не интересује прошлост, али је доживио да му се сва та прошлост обруши на рамена и пријети да га одува са политичке сцене. Није се играти са прошлошћу добро знају историчари, али и то добро знају и бистрији политичари. Кривокапић је покушао да не буде нити једно нити друго и његов брод као да је остао без горива, односно без вјетра који би дувао у његова једра! 

То би био један од рамова политичког захтјева владајуће коалиције за оставком црногорског премијера. Уколико је Здравко мислио да води политику, а да о томе не разговара са политичарима и да се не мијеша у политику, преварио се, па је јутрос добио писмо какво је добио. И ништа страшно, владе се мијењају, падају и опстају и свијет иде даље, Земља се окреће, Сунце сија и све остало уз то и никоме ништа! Живот као живот некога дарује, понекад некога награђује, некога ставља у страну, некога истиче и то је то и идемо даље. Надам се да нећемо подлећи оном одомаћеном реалсоцијалистичком маниру да је партија једнако држава или да је вођа једнак народу, него ћемо физичке политичке промјене схватити као нешто уобичајено, чак и пожељно у нормалним политичким околностима. Данас Здравко, сјутра Јанко, па онда Курта, па Мурта и тако то и тако даље! Надам се да нећемо данас слушати тираде о незамјењљивости и једином и једном путу изласка из кризе. Ево нам од 30. августа о томе труби предједник државе који је и даље тамо гдје је био. А када је дошао Здравко, сви су мислили да ОН тамо више бити неће! И можда ова несрећна драма у режији актуелног премијера иде ка несрећном крају, јер је ОН баш тамо гдје је и био и за ових пола године ту чињеницу нико није озбиљније довео у питање. ОН који је изборе изгубио, није изгубио власт, а Кривокапић који је изборе добио, можда ће изгубити власт! Округло, па на ћоше, млаћење празне сламе, цијеђење суве дреновине, сизифово политичко камење, политичка брда и долине и сличне трице и кучине! Нешто од почетка не ваља у политичком механизму Здравка Кривокапића и надам се да је то и њему јасно!

А када се Здравко гледа из српског, односно мог угла, тек се онда виде посљедице  цунамија ДПС-а. Здравко је након што су га Срби довели на власт, урадио све што је могао против Срба. За све је имао разумијевања, осим за Србе! У дипломатију је смјестио скоро половину садашњих и бивших аналитичара и политичара из “Вијести”, којима је обједињавајућа формула једино да су Антисрби од рођења. Именовање Милке Тадић за амбасадора у САД је толио неукусно и безобразно да човјек остане без текста. Слично је и са Владимиром Жугићем, Неђељком Рудовићем… Уз то у влади Кривокапића главна препорука за пријем је био рад у “Вијестима”, па у владином кабинетима сједи туце новинара и осталих запослених из те куће. А она је остала оно што је и била раније – отворено антисрпско медијско гнездо новокомпоноване монтенегринске идеологије и личног обрачуна са предсједником државе. Кривокапић је омогућио “Вијестима” да свој програм реализују у влади која је посљедица српског бунта, што је опет непристојно и безобразно! 

О цркви и Темељном уговору нећу да пишем. Могао је Здравко прије неки дан да потпише што је требало и тако добије добар кредит за наставак своје владавине. Није то урадио, па не знам шта је онда и очекивао да му јутрос донесе поштар!

Дакле, ништа страшно, ништа трагично, данас Здравко, сјутра Јанко, па потом Мурта, па Курта, и тако даље и то је то. Сунце сија, Земља се окреће, дани пролазе, каравани путују, пси лају, птице лете, медвједи се окупљају на Мањачи и гоне НАТО војнике, долази нам нови митрополит, а можда нас чека и нови премијер и тако све то и тако даље и идемо даље и ништа страшно. Постајемо, надам се, нормалан свијет!

ПС. Наравно, пред нама је бурно политичко љето, захтјеви за оставкама и њихово заобилажење. Можда Здравко и опстане на узбурканом мору, пронађе нове пријатеље и створи нове непријатеље и тако то и тако даље. Идемо – што би рекао Новак Ђоковић!