Честитајући навечерје празника и Његошеву скупштину Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да она подсјећа на ону Тројичинданску скупштину Владике Данила из Горскога вијенца. Изнио је своја размишљања да је сигурно био обичај да се уочи Тројичиндана излази на Ловћен и износе крсти, да би се благословила та Божија планина, од које је народ и живио и са којом се био толико сједино, као што је и до дан данас дуговјековни, непрекинути обичај да се прије зоре на Тројичиндан излази на гору Румију и да се са те високе горе благослови на све четири стране крстом Светога Јована Владимира. Његош није случајно то узео већ је и то, као што је скоро и све друго што је уградио у Горски вијенац, нашао у своме народу, наравно у својој пјесничкој обради.

-Његош је Ловћен доживљавао као Свету гору, као Синај. Колико му је стихова посветио, није случајно што је та гора толико знаменита и у његовој поезији. Али и у нашем поимању то није само планина, него је то Света гора, нарочито од кад је освештана Капела на Ловћену и од када су положене Његошеве свете мошти на врх планине. Сада је Ловћен као у оној слици скоро визуелној, скоро ликовној слици коју је Његош насликао на почетку Горског вијенца, под облацима, тамом и муњама, али се надамо да ће се изнад њега разведрити, као што то он и помиње свуд је около тама притиснула, а нас једне само сунце грије. А то ће се догодити кад се опет врати Скупштина на Ловћен, када се врати Његошева капела тамо гдје је мјесто, гдје ће његове свете мошти наћи коначни починак.

Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је поручио да се до тада морамо борити, продужавати његово дјело како нам он даје, милошћу Божјом, замах: “И ова вечерашња скупштина је као наставак неке скупштине која се никада до сад није прекидала, која је некад видљива, а некад и није видљива, али је она у сталном засједању и активности, а то најбоље свједоче писци, књижевници, ствараоци који су на Његошевом путу и под његовим надахнућем.”

На крају је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије још једном благословио сабране на овом богоугодном дјелу и поручио да су и величанствене литије за одбрану светиња настале упарво из те Његошеве скупштине: “Литије које смо недавно имали за одбрану светиња, за одбрану памћења, образа, части, вјере, историје, за одбрану прошлости, садашњости и будућности, оне су настале из те Његошеве скупштине и добро је била мисао да се у току Дана Његошевих организује оваква свечаност. Нека буде срећно и благословено и нека се и у будуће настави. Амин, Боже дај!”

Предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић рекао је да за разлику од 2013. године и 200. годишњице Његошевог рођења, ову 210. годишњицу ипак дочекујемо мало боље и као друштво и као држава, додавши да је у овој години јубилеја, Општина Никшић донијела одлуку да Његошу подигне споменик: “Његош и његова дјело остају највећа снага и одбрана његовог народа, не само у Црној Гори, већ и на свим просторима на којима он живи. У Црној Гори данас имамо оне који би Његоша да претворе само у споменик, бисту, маузолеј на Ловћену, без осврта на његово дјело, осим на фрагменте који задовољавају њихов укус, тачније не погађају и не додирују њихово морално посрнуће и одлучење од сопственог народа. Његошева универзална вриједност дата је кроз његову припадност Црној Гори и српском народу и он те вриједности открива и промовише без бјекства од себе и свог народа, без заробљавања себе у туђина. Отуда и тај рат против његовог завјештања и његовог гроба, то хапшење његових посмртних остатака јер није успио да предвиди ко ће средином прошлог вијека владати нашим народом. Али плам животворни који је запалио и принио на вјечну зубљу, свједочи оне ријечи Милоша Црњанског и када би читав српски народ нестао, а остао Горски вијенац, остало би доста.”

Испред Српског покрета “Његош” присутне је поздравио предсједник друштва Бранислав Баћовић: “Могу на овом мјесту да изразим своју жељу и очекивања да ћемо сви ми помоћи и залагати се или молити се, да се врати Капела на Ловћен, да Његош у складу са својим аманетом почива трајно тамо гдје нас је он обавезао да буде. Жеља је нашег удружења и да оснујемо удружење у Србији у коме би заједно радили на овим истовјетним идејама, ширењу и његовању Његоша, Вука и свих наших предака, који су нас заиста задужили и оставила нам у аманет да се њима поносимо и да његујемо њихову заоставштину.”

Предсједник Књижевног друштва “Његош” Милутин Мићовић рекао је да је Његош најпостојанија држава српског народа, саткана од његовог пјесничког језика, утврђена Његошевим генијалним духом: “Много су се државе нашег народа распадале, али Његошева држава пјесничког језика остаје, јер та држава мисли о својим грађанима, то јест читаоцима, дајући им врућу подршку да буду слободни људи, горљивог духа, увијек окренути и Богу и човјеку и свом најдубљем памћењу. Његош је показао да човјек као потомак, у свом народу има за претке оне који су учествовали у стварању те државе, јунаке и мудраце, који су били спремни и на страшном мјесту постојати, који су знали да цијене чојство и јунаштво, који су знали у својим подвизима с бесмртношћу зборит. Његош је видио велике и свијетле могућности човјекове, бесмртну искру која човјека покреће Богу и небу, али је видио и тамну страну човјекову и разорну стихију народног живота и цијелог свијета, како нико није досад код нас.”

Господин Милутин Мићовић даље је нагласио да народ у ком се родио Његош, не може бити мали народ: “Све што имамо најбоље у нашој култури, поезији, у подвизима појединаца, мјери се Његошевом мјером. Његош је сагорио у духовном пламену да би његове луче и искре, обасјавале и нас у најдубљим тамама. Обиљежавамо Дан Његошев као дан у коме сабирамо све најбоље што имамо и све то обасјавамо свјетлошћу Његошевих пјесничких формула које држе и нас саме.”

Глумац Петар Божовић је испричао да је послије рата “Нолит” издао 50 свезака Српске књижевности, а да се Иво Андрић интересовао колико је његових, а колико Његошевих књига. Када су му рекли да су двије његове, а једна Његошева, он је рекао: „Не може једна, јер онај који је написао ‘нека буде што бити не може’ не може да има једну књигу, а ја двије”.

У умјетничком дјелу програма учествовали су црквени хор “Свети новомученик Станко” и гуслари Никола Кривокапић и Радован Сукновић.

Манифестација “Дани Његошеви” почела је 10. новембра на Цетињу, гдје је послије вечерњег богослужења и свечаног отварања у Цетињском манастиру, промовисан зборник “Дани Његошеви 2023”, у издању Књижевног друштва „Његош“, као и два зборника у издању Митрополије црногорско-приморске, зборник поводом 50 година од рушења Његошеве капеле на Ловћену, зборник радова са прошлогодишњег научног скупа и Његошева споменица –  репринт издање из 1925. године. Првог дана манифестације, у оквиру књижевне вечери, у Његошевој свечаној сали своју поезију су говорили чланови Удружења књижевника Црне Горе и Књижевног друштва „Његош“.

Наредног дана, 11. новембра, у Народној библиотеци “Радосав Љумовић” у Подгорици одржан је Округли сто “Његош и црногорске подјеле”.

“Дане Његошеве” организовали су Књижевно друштво “Његош”, Српски покрет “Његош” и Јавна установа “Захумље”, под покровитељством Општине Никшић.

извор: митрополија