Уверени смо да би поновно успостављање уставне парламентарне монархије био савршени начин спајања традиционалних, вековних вредности нашег народа и његове славне прошлости са модерним добом, јер се раскид са традицијом никада није показао добрим по један народ, нарочито не наш. Уставна, парламентарна монархија пружа стабилност, јединство и континуитет. Такође је гарант демократије и људских права! Државе које су очувале своју традицију и уградиле је у модерно доба данас су најразвијеније на свету, а 7 од њих 10 су монархије.

Држава Србија, почев од својих првих трагова у историји, била је Монархија у неком облику – жупанија, деспотовина, кнежевина, краљевина, царевина… Једина два периода кад је Србија губила своје монархијско уређење поклапа се са два периода када је падала у ропство – први пут турско, други пут комунистичко. Слободна Србија увек је била Монархија!

Након Другог светског рата, победници су српском народу укинули монархију на потпуно противправни начин, нелегално и нелегитимно, уз примену силе, и од тада траје републикански експеримент који је Србију довео на ово место на којима се сада налази. Републиканско уређење, које само по себи наравно није зло, у Србији никада није заживело на прави начин, што због лоше гарнитуре на власти до отпора који се у српском народу јављао.

Годинама након тих поратних догађања, Србију свет још увек гледа као земљу која није раскрстила са комунистичким наслеђем, земљу која због лидерских борби и страначких сукоба представља несигурног партнера за сарадњу и инвестиције.

Поновно успостављање монархије у Србији направило би сјајну полазну основу да Србија напокон крене напред и сврста се у ред модерних, напредних, демократских европских држава. Конкретни допринос Монархије огледао би се и у спољној и у унутрашњој политици.

У уставној парламентарној монархији однос власти коју има Краљ и коју има влада је најбоље објашњена у реченици „Краљ краљује, а влада влада„. У монархијама се на слободним и фер парламентарним изборима бирају представници народа у скупштини који на основу формиране већине предлажу мандатара владе, кога потврђује Краљ. Главне одлуке које се тичу вођења државе доносе влада и скупштина, а Краљ, као нестраначка и надстраначка личност, је фактор стабилности, јединства, континуитета и помирења и он је ту да помогне политичарима у превазилажењу страначких сукоба и да усмери носиоце власти ка заједничком раду у корист државе и народа. Тај систем је омогућио да данашње монархије буду и најуспешније земље на свету, а међу њима су: Норвешка, Шведска, Велика Британија, Данска, Аустралија, Канада, Јапан…

У односу на свет, поновно успостављање монархије приказало би Србију као земљу која је коначно раскинула све везе са комунистичким наслеђем и као земљу која је решена да направи коначни искорак ка стабилизацији политичко економских односа. Доношење Устава Краљевине Србије, успоставио би прецизне односе између свих полуга власти, гарантовало би права сваком појединцу и свету показало да Србија више није држава која са сваком променом партије на власти мења Устав, законе, уговоре… што би несумњиво привукло инвеститоре да улажу у Србију.

Рођачке везе Краљевског дома Карађорђевића и лично Њ.К.В. Престолонаследника Александра на свим европским дворовима, као и његове пословне везе и лична пријатељства у развијеном свету такође би биле од непроцењиве користи за развој Србије.

Поновно успостављање Краљевине Србије направило би мост који спаја модерну и историјску Краљевину Србију, савезницу и сарадницу многих европских народа.

Подсећамо да у Европи постоји велики број модерних Монархија и да су то најразвијеније државе. Сматрамо да држави Србији припада место међу њима, породици европских Краљевина!

На унутрашњем плану, васпостављање монархије донело би престанак константних сукоба између лидера политичких партија, што је нешто најпотребније Србији у овом тренутку. Наиме, васпостављањем Краљевине и доласком Краља на место шефа државе, нестале би и лидерске амбиције шефова политичких партија који се углавном боре за освајање функције шефа државе. То би отворило простор да се политичке партије, уместо именима лидера, надмећу квелитетом својих програма и понуђених решења проблема у земљи.

Нашој земљи је потребан Краљ као фактор стабилности, који је неутралан, политички неопредељен и независан од било каквих центара моћи, спреман да преузме тешку одговорност у име свих, бити гарант Уставом загарантованих права сваком појединцу као институција која никоме не „дугује“ за свој положај. То не можемо рећи за институцију председника, јер он за свој положај „дугује“ странкама, коалиционим партнерима и финансијерима из предизборних кампања. То утиче на ефикасност институције председника и на појаву честих политичких нестабилности у земљи, које даље резултирају економском нестабилношћу – ефекти политичке нестабилности су ти да нашу земљу заобилазе озбиљни инвеститори са здравим капиталом, што има директне последице на животни стандард грађана.

Краљ се рађа и од малена се васпитава и спрема да преузме улогу шефа државе, спрема се да преузме огроворност за сваки свој поступак, без могућности да се, по истеку мандата, повуче а да при том никоме не полаже рачун за евентуалне грешке. Краљ нема резервни положај, већ мора својом личношћу и својим радом константно бити у служби свог народа!

Краљ би такође био и гарант да се Уставом загарантована права и односи у Србији никада неће некажњено нарушити. Постојањем Краља на месту шефа државе, никада се више не би могло десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Нажалост, били смо сведоци да се у периоду од 1945. године на овамо то стално понавља, да су све полуге власти у рукама једног човека или политичке групације а то не може донети стабилност и здраве односе у држави.

Успостављањем институције Краља више не би било председничких избора (који су се у Србији догађали и чешће него што мандатпредвиђа) чиме би се остварила значајна уштеда у буџетским средствима. Такође, оно што мало грађана зна, је да се у републици поред актуелног председника из буџета издржавају и сви бивши председници са својим породицама. Све ово чини институцију Краља 3 пута јефтинијом од институције председника по грађане Србије! Са друге стране, постојање Краља не би донело додатне трошкове, јер су издвајања за председника и његов кабинет, ако не већа, а оно сигурно иста каква би била и за Краља.

Уз све наведено, јасно је због чега ми сматрамо да је поновно успостављање монархије у Србији једино решење да Србија добије здрав полазни основ, здраве темеље на којима би се изградила модерна, економски стабилна и просперитетна држава!

Извор. Краљевина Србија