Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
САД непрестано позива Русију да се суздржи од агресивних акција према Украјини иако Русија нема никакву намеру да нападне народ који и поред свега сматра братским и са којим сматра да може правити будућу сарадњу уколико се руководство Украјине одрекне милитаристичког приступа решавању питања Донбаса који је дефакто ван украјинске контроле и тешко да ће било каквим војним путем Украјина успети да га врати. Ван памети је и покушавати да ратујете са једном од најмоћнијих војски света. Руска војска показује да је способна да на више фронтова води битку и то свим средствима за разлику од НАТО земаља које су спремне само мале и слабе да нападају и бомбардују, а после у такозваним годинама мира и обнове да практично опљачкају исте те народе. Способни су само да ратују кад имају тотално техничку предност и надмоћ или да ратују до последње капи крви оних које заступају и које гурају у уништење као што је то сад случај са Украјином. Нису се сетили да изграде фабрике или да помогну економију Украјине, али се јесу сетили да испоруче којекакво оружје, што старо, што ново. Све те донације Украјина ће дебело платити. Питање није да ли ће платити, него колико скупо.
Сви се надамо да ће разум преовладати и да ће се страсти смирити а да ће европске земље напокон прогледати и одрећи се поданичког и полтронског понашања који је апсолутно против сопствених интереса истих тих европских земаља. Не треба спасавати америчку економију која је поново додирнула законски плафон дуга и коју само ратна машинерија може да врати у живот, на начин на који су навикли.
Европске привреде трпе огромну штету а народи Европе све више пара морају да издвајају због енергетске кризе која је изазвана неразумним одлукама везаним за руски гас, али искључиво због америчких интереса. Американци у целом свету имају приоритетније интересе у земљама од тих истих народа и држава. То показују и други примери ван Украјине. Црна Гора је један од примера где страни специјани представници и амбасадори кроје политику често занемарујући све живе интересе народа који ту живи. Ми Срби смо то осетили на својој кожи и у Хрватској и БиХ и Црној Гори и били бомбардовани и окупирали нам Космет и даље покушавају да нас унизе и ослабе како би спроводили своје политичке идеје и замисли против којих је 85 одсто становништва Србије. Покушавају да промене власт тамо где им не одговара а не тамо где као нема демократије. Демократија је само оно што они тврде да јесте а то је исто као што су и Шиптари на Космету били ослободиоци по њима.
Финансирање НАТО лобиста који су на сву срећу ограничених интелектуалних могућности је узело маха па на све могуће начине већ годинама не успевају да спусте тај отпор народа ни за један проценат чак су и у минусу. Ти лобисти колико год да се размашу увек долазе до невидљивог зида српског духа који не могу да превазиђу уз све паре овог света које су им на располагању, јер се издајство препознаје и још увек осуђује у српским земљама.
Буђење српског света иде са експанзијом руског света руку под руку онако братски и то их и тера да опет на Балкану праве нестабилност. Све нестабилности сами креирају од политичких до економских, енергетских, миграционих. Запад их све креира али преко својих слободних, објективних и независних медија пласирају хибридне операције у којима све друге оптужују за све од измишљеног рата, преко измишљеног геноцида, изазивања енергетске кризе па до рушења легитимних власти у државама које помисле да могу саме да воде своју политику. Санкцијама и ратом прете свима око себе, али то су последњи трзаји умируће империје која је прождерала саму себе ширењем зла свуда ко себе. Полако али сигурно ближи се крај западној хегемонији и центар света је помера у Евроазију где њихова злодела неће проћи.
