На данашњи дан 1941. године у Ваљеву, Немци су стрељали мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића.

Када се одлучио на подизање устанка Дража Михаиловић је дошао у Струганик код Александра да га замоли да му се прикључи. Био је човек којем је Дража безгранично веровао, а имао је у виду и углед који Александар ужива у околини, што лични што због оца Живојина. У ноћи између 10. и 11. маја Дража са мајором Палошевићем долази у родну кућу Мишића и са врата се обраћа Александру:

„Александре, ти и ја ћемо подићи трећи устанак. Учинићемо све да народу олакшамо ово робовање и да се ми, стари Солунци, не обрукамо. Борићемо се до краја“.

Мишић наравно пристаје да се прикључи Дражи и предлаже за место устанка Равну Гору, где 11. маја 1941. године почиње устанак против окупатора. Александар Мишић је постављен за команданта Рибничко четничког одреда, начелник штаба одреда био је Словенац Иван Фрегл.

Немци покрећу офанзиву 6. децембра под именом Операција Михаиловић, и за циљ је имала хватање Драже. Немци су имали дојаву да се Дража налази у једној кући у Струганику. Пре него што су успели да опколе кућу Дража је уз помоћ Мишића успео да се домогне шуме.

Наиме, Александар Мишић је скинуо еполете и изашао пред Немце и предао се, рекавши да је он Драгољуб Михаиловић. Заједно са Александром ухапшен је и мајор Иван Фрегл, и њих двојица су спроведени у Ваљево.

У Ваљеву се убрзо утврђује да је грешка и да није ухваћен Дража већ син Живојина Мишића. Уследила је серија испитивања о покрету и везама са страним службама, али без успеха. На крају је Мишић добио понуду да буде поштеђен смрти, јер је његова мајка Немица и у њему је пола крви немачко. Александар Мишић је то одбио уз речи: „Та половина крви истекла је на Колубари“.

Кажу да је последња жеља Александра Мишића била да скине цокулу. Пре него што је командовано „пали“ Мишић је бацио цокулу према Немцима. Тим поступком хтео је да каже да се борио до самог краја.

извор: рт балкан