Отворено писмо краљу
Преносимо делове из књиге војводе Доброслава Јевћевића ”У служби српском народу”.
Ваше Величанство, недавно је лансирана у јавности Ваша наводна изјава, да Ви судбину Своју, Круне и Династије препуштате слободној одлуци већине Срба, Хрвата и Словенаца у ослобођеној Отаџбини. Та изјава није ни потврђена, ни демантована, али премда су је публицирали и високи достојанственици српске цркве, ја не могу из много разлога да верујем у њену аутентичност.
Први је разлог у том, што су сви досадањи Ваши политички и државноправни ставови били темељени на становишту, да Краљевина Југославија није никада правно престала постојати и да су садањи властодршци само привремени насилни узурпатори. Ако би Ваша изјава стварно постојала, она ставља у дискусију темељни закон Краљевине и оспорава легитимност Ваших претензија на рестаурацију Монархије. Са друге стране професори нашег државног права оспорили би носиоцу Круне законско право да ставља у питање Династију и институцију Монархије, признавајући му једино право личне абдикације. Остављајући у овом часу по страни правни проблем, ја хоћу начелно да узмем у обзир могућност да би таква изјава заиста била учињена и да илустрирам Вашем Величанству њене логичне и неизбеживе последице.
Ако В. В. износи пред народ питање Краљевине и Краљевања природно је да ће се по том питању јавити и снаге и групе, које имају опречна мишљења о користи монархистичке институције и да ће по уобичајеном демократском и парламентарном обичају и једна и друга страна морати илустрирати народу врлине и мане једног или другог решења. Аутоматски Ви постајете носиоц краљевске листе са свим позитивним и негативним последицама такве функције. Прва последица је потреба Ваша да придобијате своје бираче, а конзеквентно да морате водити рачуна о жељама и расположењима тих Ваших бирача. Иако ми се нимало не допада цела ова ствар, желим унапред да Вам кажем у несрећном случају једног оваквог решења, да сам ја Ваш сигуран, апсолутно сигуран, потенцијални бирач. И како бирачи имају право да учествују у планирању изборне кампање, желим да Вам као Ваш бирач већ сад направим извесне сугестије за ту кампању. Бићу потпуно искрен и отворен, на то ми даје право моја оданост Монархији, моје жртве личне за идеју Монархије и факат, да већ у трећем колену моја породица служи предано, плаћајући то својом главом, Вашем Дому.
У свакој изборној кампањи сваки интелигентан носиоц листе прави претходни биланс својих могућности и својих бирача. Његова су база и темељ они бирачи, који су са њим повезани и лично и традиционално и идејно и који су готово у апсолутном смислу сигурни присталице. После њих долазе они, који се могу пропагандистички убедити током изборне кампање, они са којима се могу правити споразуми и уговори на бази међусобних концесија и интереса и они који се могу купити изгледима на личне или групне користи у новој ситуацији, ако се победи.
Ваши сигурни бирачи су Ваше Величанство, искључиво синови српског народа. Осим оних који су се одрекли своје нације за љубав марксизма и групице начелних републиканаца теоретичара, цео српски народ верује да му најбоље одговара монархистички облик владавине, а не види никакву другу Династију изван Куће Карађорђевића. Према томе, Ваше Величанство у улози носиоца листе треба сматрати цео српски народ својим сигурним бирачима. Природно је, да носиоц листе мора све чинити да не уноси никакву пометњу, никакве преференције, никакве пресентимане у односу на ту сигурну, компактну масу српску. Овде је главна поента мог писма, Ваше Величанство, свима Србима, свима српским политичким и националним групама, свима српским првацима Ви морате бити једнако наклоњени, и једнако дистанцирани од свих. Сваки акт Вашег Величанства да фаворизира једну групу на рачун друге, једног човека на штету другог може само умањити број Ваших српских бирача, а неће Вам прибавити никога изван српског круга. И зато су најгори душмани и Монархије и Вас лично они, који желе да Вас употребљавају као буздован са којим ће ударати своје противнике или подупирати своје поколебане позиције. Оног часа кад Срби осете, да Краљ није свију њих добро и тековина, оног часа је завршен славни циклус српске Монархије и Ваше Династије.
Не видим уопште потребе, да Вам говорим о Вашим потенцијалним бирачима изван српског круга. Не видим ту потребу нарочито у односу на Хрвате, који су не као група, већ као народ скинули главу Вашем Великом Родитељу, који су не као група, већ као народ срушили Југославију и који не као група, већ као народ и сада у Отаџбини и у иностранству мрзе Вас горе од куге и помора. Нећу да говорим ни о Словенцима, који су у односу на Монархију агностички, осим честитих идеалиста међу њима ретких као и увек што су елите ретке. Још мање треба говорити о националним мањинама Југославије, Арнаутима, Мађарима и осталим, који у Вама виде инкарнацију Београда српског и омрзнутог. Допуштајући теоретску могућност да ће за Вас гласати половина босанских Муслимана резултат избора би био, ако од потенцијалних бирача одбијемо српске комунисте, да би половина или нешто преко половине гласача гласало за Монархију. Додајмо одмах да би за време изборне кампање све међународне моралне и ефективне снаге у свету биле или изричито непријатељске према Вама или индиферентне, непријатељски цео црвени блок, непријатељска према православном шизматику католичка црква, непријатељска дволична Британија, индиферентна Америка и Француска. Што би се родило из тих избора? Еклатантно сазнање да је половина народа у Југославији против Вас и против Југославије као државе. Да дометнем још да је ова цела теоретска анализа проблематична из једноставног разлога, што ја не верујем да ће легитимни претставници хрватски уопште хтети да учествују у ма каквом политичком акту, чији је предуслов признање државе Југославије. Значи, Ваше Величанство, да би након тих избора јужнословенски проблем био заплетенији и отворенији него ли икада, а изглед на унутрашњи грађански рат већи него икада. И што је најгоре отпала би могућност, да се ради ”врховних државних интереса” примени снага силе, јер сте се Ви унапред демократски одрекли сваке такве солуције.
Сад Вас молим, В. В., да поред овог магловитог и конфузног решења проблема Монархије узмете у разматрање нашу српску солуцију, коју ћу да дефинишем кратко и једноставно:
Не улазећи у Ваше легитимне и легитимистичке претензије на Круну Југославије, ми са обзиром на стварна народна расположења, са обзиром на стварну ситуацију у свету, ми сами Срби сви једнодушно и једногласно прокламујемо и изјављујемо свој монархистички став и сматрамо Краља Петра Другог Краљем Српског Народа и Српског Народа и Србије.
Када смо то расчистили, ми смо вољни да са суседним народима који граниче са српским територијем, са којима нас вежу заједнички геополитички и економски интереси, са којима имамо и крвних веза, ми смо вољни да са тим народима расправљамо о могућности федерације или конфедерације у оквиру Уједињене Европе. Али кад расправљамо, ми расправљамо као нација која је већ решила своје институционално питање и они морају да нас узимају у рачун заједно са нашим Краљем и никако другачије. Не мислите ли В. В., да би ствари постале пуно јасније и једноставније?
До тог часа дозволите ми, опет као бирачу неколико опажања, којима је опет једина сврха да се подигне лични, морални, политички и национални престиж нашег носиоца листе. Кад је Краљ ефективно на престолу, онда је лако чувати његов декор. Бели Дворови, сјајна гарда, блештаве униформе, све то даје тон и делује на народну фантазију. Краљ у изгнанству присиљен је да свој престиж чува својим личним животом и радом. У том погледу на жалост нико није био на помоћи Вашем Величанству. Као што мушице лете око светла, тако су се у прво време око Вас купили авантуристи, немилосрдни спекуланти и егоисти, који су хтели да Вас користе у своје личне интересе. Кад је дугим годинама изгнанства потамнео сјај Круне они су се изгубили да направе места сметењацима, који се и сад купе око Вас. Није било лица великог формата да би иставили своје груди испред Вас, заклањајући Вас од неизбеживих баналности свачијег свакодневног живота. Место једног Варнаве или Гаврила, Ви сте имали Дионисија, место Живковића и Недића, Ви имате Милићевића. Ја Вас молим за опроштење, што морам да Вам кажем, да се у вези Вашег живота и Ваше ситуације често чују међу српским масама неповољни коментари, за које је свако више крив него Ви, али које би требало изменити. Апсолутно је потребно Ваше Величанство, да се решите амбијента, који вас окружује. Ви сад у Америци видите колико је бескрајна оданост и нежност српских синова из народа, бораца српских према Вама. Вама је место у једној средини, где сте близу хиљадама наших српских синова, Ваших бивших, садањих и будућих витезова. Вама је место у великој Америци, где ће српски синови, старији и новији исељеници наћи сигурно пута и начина да живите скромно, али достојно Вас и ваше Круне. Вама је место у старој Енглеској, где живи Ваша Узвишена Мајка и Ваша браћа и где су хиљаде српских бораца. На француској Ривијери, средишту светских коцкара, сумњивих финансијских магната, светских демимондена, амбијенат је само за Краљеве из оперете, а не за праунука Карађорђева.
Вашем Величанству искрено одани,
Доброслав Јевђевић
