Амбасадор Руске федерације у Црној Гори Владислав Маслеников казао је гостујући у „Слободној зони са Драженом Живковићем“ на ТВ Прва да се од 195 земаља санкцијама Русији није се прикључило 130 земаља укључујући Кину, Индију, Бразил али и Србију.
–Ових дана у Санкт Петербургу је одржан економски форум. Упрокос покушајима бојкота, ту је узело учешће велики број људи али и 40 делегација на министарском нивоу. Ту су били и предсједници и премијери, спрски члан предсједништва БиХ између осталих. Најбројније делегације су биле чак и из Велике Британије и, пазите сад, Сједињених америчких држава, казао је он.
Маслеников каже да су ту били и званичници и економисти и додао да је Путин наступио опширним говором.
-Тад је рекао да је заршена униполарна подјела свијета. Ништа више неће бити исто. Ових дана такође се завршава и самит БРИЦС-а. Русија се не осјећа угроженом нити изолованом. Увијек смо расположени за дијалог, казао је амбасадор и додао да је на сцени русофобија и да су санкције лош потез Западних држава.
Амбасадор је казао да је и раније после првих санкција 2014. почела прича да ће се руска привреда раскомадати, и да ће Русија наводно попустити.
–Када није до тога дошло, они говоре да санкције нису дале резултат јер их наводно није било довољно. Сада пак посматрамо како су Западу отказале све кочнице толико настојећи у настојању да Русији нанесу штету – они је наносе себи. И Путин је казао да су хтјели у налету да наруше руску привреду повлачењем својих компанија. Тиме су хтјели да ударе на руску економију али до тога није дошло. Курс рубље, данас видимо, све више јача, казао је Маслеников.
Коментаришући приступање Украјине ЕУ, присјетио се 2004. године и проширивања ЕУ, и како су земље чланице одмах примиле 10 земаља.
-У том моменту радио сам у Бриселу и знам шта се тад говорило међу државама чланицама. Потпуна спремност ка приступању је било само код Естоније. Остали кандидати су били на различитим нивоима а поједини нису уопште били спремни. Најмање спремна је била Пољска. Посљедице те политичке одлуке ЕУ покушава да схвати и данас. Црна Гора се могла у то убиједити из свог сопственог искуства. Сада поново свједочимо да се ЕУ вратила политичким одлукама у питању проширења. Статус кандидата се данас пружа Украјини и Молдавији. Не узима се ништа у обзир, нити питање њихове спремности. Систематски проблеми се намјерно заташкавају, сматра руски амбасадор.
Биће, како наводи, интересантно како Брисел говори Црној Гори да ријеши поглавља 23 и 24 а да Украјина без ичег улази у ЕУ.
–Када корумпирана украјинска елита уђе у институције ЕУ, почеће да манипулише и да привлачи што више новца из ЕУ. Наравно поставља се питање – ако. Украјина би морала да се трансформише у другу Белгију и двије три самосталне регије. Наравно, без нацистичке идеологије, нарочито без слављења Бандере. Ипак, обзиром на лицемјерје ЕУ, оснажиће се русофобија у ЕУ уласком Украјине у савез, каже амбасадор.
Упитао се да ли је ЕУ спремна за Украјину и новац који ће она тражити.
–Да ли је Европа спремна за полуквалификовану радну снагу која долази из Украјине, као и за младе екстремисте? Све ће чешће преовладати двоструки аршини при одлукама о кандидатима. Са интересовањем сам посматрао Грузију, Украјину и Молдавију. Грузија има доста сличног са Црном Гором у погледу побољшања изборног система као и борбе против корупције. Мада, док се Црна Гора најистакнутијим кандидатом на Балкану, Грузија ипак није спремна наводно за ЕУ. Успут, у нашем дијалогу са ЕУ, кад је све било спремно за преговоре за безвизни режим, нама је речено да се безвизни режим пружи Грузији, Украјини и Молдавији, казао је амбасадор.
Тврди да балкански кандидати морају бити спремни да ће се Украјина понашати као једна Украјинка на физиотерапији у Будви која увијек тражи да уђе преко реда.
–Шта год обећали у Бриселу, не треба да се искључи могућност да ће нека земља ући преко реда, казао је он.
Маслеников је казао да неће бити кризе хране због Русије, већ да је и раније било те кризе.
–Индекс вриједности хране у свијету био је већи него у мају 2020. То се сигурно није догодило последњих дана у фебруару, када је почела специјална војна операција у Донбасу. Цијене хране и енергената биле су у стрмоглавом порасту почетком 2020 године због корона вируса и грешака Запада. С тим је повезан и пораст цијена превоза робе и прекид саобраћаја. Ово је такође поспјешило и увођење санкција Русији. Све ово подрива могућност извоза хране и ђубрива на свјетска тржишта. Американци су се чак и опаметили, док Европљани још увијек нису, подвлачи амбасадор.
Што се тиче наглог пораста цијене енергената до тога је довела фанатична политика ЕУ.
–Цијене су полетјеле увис од трећег тромјесечја 2020 године, много раније од почекта Специјалне војне операције. Министарство иностраних послова Русије потврдило је спремност те земље да настави са испоруком важних артикала. До краја ове године смо спремни да на свјетска тржишта испоручимо 20 милиона тона ђубрива и жита. Што се тиче украјинског жита, Русија никад није осујетила извоз тог жита на свјетска тржишта.
Коментаришући однос званичне Подгорице према Руској федерацији Маслеников је казао да су се односи нагло деградирали.
–Поједини министри владе Здравка Кривокапића казали су да су затечени како је претходна влада оставила те односе. Упоредили су их са рушевинама. Ипак, та влада је од рушевина пробала да направи споменик. Што се тиче Црне Горе јасно је да је то 4. влада која жртвује односе са Русијом зарад наводног чланства у ЕУ. Ни на корак се нису приближили ка ЕУ с тим корацима, тврди амбасадор.
Коментаришући забрану прелета руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова од стране нове црногорске владе, Маслеников је казао да то посматра као непријатељски корак.
–Није чак ни било похвала из Брисела због те одлуке. Нормативно правни акти подразумијевају искључења санкција кад су овакве посјете у питању. Црна Гора није чланица ЕУ, не зна кад ће постати, а одлучили су се на тај корак. Сада пак Брисел користи сва средства да би убиједили све да уведу санкције, чиме ускраћују право на самосталне одлуке. Како се то одражава на руско-црногорски дијалога, никакав дијалог се не назире, казао је он.
Од стране обичног народа Црне Горе осјећамо пријатељство, љубав према Русији и подршку
Говорећи о заплијени имовине руских држављана, Маслеников тврди да ко год донесе такву одлуку, крши Устав Црне Горе и Закона о имовинским односима, катастру и странцима.
-Шпекулације у медијима о томе да је скоро 19.000 некретнина у власништву руских држављана и да су те некретнине подложне заплијени, црногорска власт ће се заиграти. Ако је услов заплијене имовине само руско држављанство, то је кршење националних слобода, казао је он.
На питање водитеља да ли очекује реципрочну мјеру Русије у односу на Црну Гору, алудирајући на бројне некретнине које поједини црногорски држављани имају, амбасадор каже да ће се придржавати принципа владавине права. Говорећи о позицији Србије у односу на Русију, Маслеников каже да поздравља самосталну политичку линију коју спроводи Београд.
-Они полазе по својим властитим интересима. Хтио бих да скренем пажњу и на очување летова Београд-Москва. Од стране обичног народа Црне Горе, осјећамо пријатељство, љубав према Русији и подршку. У својим интервјуима увијек кажем да се Црна Гора није придружила цанцел цултуре, што се тиче руске културе. То се проширило у појединим земљама широм свијета.
Тврди и да је од почетка рата дошло до застоја у преговорима иако су они уливали наду.
–Доћи ће до нормализације односа са свима, па и са Црном Гором. Ми свакако остајемо највећи инвеститор у црногорску привреду. Инвестиције из Русије су износила 164,5 милиона евра 2021. године. Постоји заблуда да Руси инвестирају само у некретнине. То ипак није толико тачно, казао је он.
На крају емисије, казао је да Русија наставља да подржава територијални интегритет Србије.
