Лидер Социјалистичке народне партије (СНП) Владимир Јоковић казао је да очекује да ће питање формирања мањинске владе бити ријешено наредне седмице и додао да неће бити нови предсједник Скупштине.
“Нећу бити предсједник Скупштине, иако би то припало СНП-у. То је искључено као опција”, рекао је Јоковић на Телевизији Вијести.
Он је казао да је договорено да влада траје годину.
“Ако покаже добре резултате може да траје до 2024. године”, навео је Јоковић.
Јоковић је казао “да од Владиних најављених милијарду инвестиција није било ни 100 еура инвестиција”.
“И Министарство финансија је понуђено СНП-у, то је договор. Дамјановић би вјероватно био рјешење. Министарство правде такође”, рекао је Јоковић.
Он је навео да неки политички субјекти, који треба да подрже нову владу, сада можда другачије гледају на процес њеног формирања и траже простор како би добили више од будуће владе.
“Мислим да је дошло до застоја и малих одлагања у процесу формирања владе и због дешавања на глобалном нивоу, а у великој мјери су утицали и локални избори у Беранама и Улцињу”, рекао је Јоковић.
Он је додао да има честу комуникацију са мандатаром за састав нове владе Дританом Абазовићем, и да су и данас имали састанак.
“Што се тиче мандатара и СНП-а, ту су разговори приведени крају”, казао је Јоковић.
Он је рекао да је, ако Абазовић буде инсистирао да у мањинској влади буду Социјалдемократска партија (СДП) и Социјалдемократе (СД), одлука Главног одбора (ГО) СНП-а да не би били у тој влади.
Јоковић је навео да није неопходно да се прикључе СД и СДП.
Према његовим ријечима, важно је да подржавају владу када се буде гласало о кључним одлукама у парламенту.
“Разумијемо и мандатара и међународну заједницу, али је најбоље да остане изворни принцип на основу кога је СНП ушао у преговоре”, казао је Јоковић.
Он је појаснио шта СНП мора да уради након што се појавила иницијатива да би једна од партија, СДП или СД, могла да буде дио владе.
“То ми је као могућност саопштио Абазовић, али и одређени представници међународне заједнице. Можемо да поштујемо само одлуку ГО. За евентуално неку измјену требало би да се сазива ГО и донеси нова одлука двотрећинском већином за то”, навео је он.
Јоковић је поновио да мисли да ће нова влада бити формирана.
“Мислимо да је најгора могућа позиција садашња, да ова неспособна Влада настави да ради, без сједница, електронски. Ова нефункционалност Црној Гори не доноси ништа добро”, казао је Јоковић.
Он је оцијенио да у овом тренутку избори не би били најбоље рјешење.
“Немамо институције да организујемо изборе, приближава се туристичка сезона, изгубили би два, три мјесеца за расписивање избора. Па онда предизборна кампања, и ко гарантује послије да ће се уопште договорити ако буду слични резултати”, навео је Јоковић.
Он сматра да би се опет дошло до сличне позиције, гдје не би могли одблокирати институције.
Он је истакао да би између пута Црне Горе у ЕУ и традиционалних односа према Русији, СНП увијек бирао пут према Унији.
“Поштујемо руски народ, културу, спортисте, традицију и историју. Не слажемо се са овим што је Русија направила у Украјини. Русија је извршила агресију на Украјину”, рекао је Јоковић.
На питање зашто СНП у први план ставља Темељни уговор ако желе национално помирење и рјешење суштинских питања, он је одговорио да желе да се коначно ријеши питање Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори.
“Закон о слободи вјероисповијести је дестабилизовао Црну Гору. Желимо да се потпише Темељни уговор и да се коначно то питање ријеши у Црној Гори. Мандатар са тим нема проблема, црква се бави својим, држава својим пословима”, додао је Јоковић.
Он је рекао да “црква треба политику да остави политичарима”, да могу да имају по одређеним питањима ставове и да то нико не спори.
Јоковић је казао да на прошлим пописима “није било довољно слободе”.
“Треба направити демократски попис гдје свако може да се изјасни како хоће, по било ком питању. СНП прави корак ка томе да Црној Гори треба помирење. Живим за тај тренутак када ће избори бити један нормалан дан, као и формирање коалиција”, рекао је Јоковић.
Он је казао да у свакој демократски развијеној земљи националне странке и представници националних мањина треба да буду дио нове власти.
“Сви ми који смо били у овој побједничкој коалицији смо се изјаснили и прву ноћ је премијер тада позвао националне мањине да буду дио власти. То даје грађански концепт”, додао је Јоковић.
