Српска православна црква неће потписати Темељни уговор са Владом Црне Горе докле год је Здравко Кривокапић на њеном челу изјавио је владика бачки Иринеј Буловић. Он је означио црногорског премијера као главног кривца за непотписивање Темељног уговора.

–Нажалост, Темељни уговор није потписан. Лично и не вјерујем да ће бити потписан докле год др Здравко Кривокапић буде премијер Црне Горе. Он је својом тактиком “хоћу-нећу” и “корак напријед-два назад”, искључиво “заслужан” за досадашње непотписивање Темељног уговора. Према његовој конфузној и замагљујућом формулацији- намјерно, чини ми се, тако сроченој- испада да он није “ни лук јео ни лук мирисао” већ да Синод у Београду (опет тај омражени, а толико пожељни Београд) не жели да га потпише. Уговор је, вели, “усаглашен са свим захтјевима који произилазе из праксе претходно дефинисаних уговора са Светом Столицом и Јеврејском заједницом” а Синод га ипак “још разматра”. Орвеловски, нема шта: само истини и неистини замијениш мјеста, па ћераш “даље”- казао је владика Иринеј.

Преварио Патријарха у Патријаршији

Владика бачки је у интервјуу “Печату” подсјетио како је премијер Кривокапић преварио Патријарха Порфирија 27. маја када је у Патријаршији требало потписати већ усаглашени Темељни уговор.

–Стварно чињенично стање изгледа, међутим, овако: Уговор је заиста, после вишекратног разматрања од стране Светог Синода СПЦ и Владе Црне Горе, био усаглашен и обострано прихватљив.

Сам премијер Кривокапић је потом најавио свој долазак у Патријаршију како би Патријарх српски и он потписали тај усаглашени Уговор, да би стигавши у Патријаршију, изјавио нешто сасвим друго-да није дошао да потпише Уговор него да Патријарху и Синоду “пренесе поздраве вјерујућег народа Црне Горе” (као да је он , Боже ме прости, владика, а не висококрангирани функционер своје државе). Толико о његовој беси или тврдој ријечи, а што се тиче “поздрава вјерујућег народа Црне Горе”, довољно је замијенити само једну једину ријеч-ријеч вјерујећег ријечју радног- и све ћа нам зазвучати као познато, блиско “из добрих старих времена”.

Од тада па надаље, његове нове изјаве су по правилу потирале једна другу, а најсвјежија приспјела варијанта гласи да Влади црне Горе неке ставке из већ усаглашеног Уговора ипак нису биле по вољи, те их је она измијенила, и то без икакве конслултације са Синодом, и тако ревидирани или октроисани Уговор послала Синоду као текст за потписивање.

Порука, дакле, гласи: нећемо да потпишемо већ усаглашени Уговор, али хоћемо да потпишемо и Синоду нудимо на потписивање никад усаглашавани, са наше стране једнострано прерађивани и дорађивани текст Уговора.

Али, ни то није крај.

После свега, премијер Кривокапић изјављује да је “спреман да потпише, чим се стекну сви предуслови”. Ово већ личи на бриселска “поглавља” или српским новоговором “кластере”. Чак је и грђе: овдје се барем унапријед знају предуслови, а непозаница су само они који ће тек бити издиктирани, док се у случају Црногорске Владе не зна који то уопште предуслови могу постојати послије већ постигнуте усаглашености текста. Да знају било српски, било новокомпоновани црногорски(!) језик, казали би накнадни услови, а не предуслови- навео је владика Иринеј.

Зашто СПЦ-у не понуде исти Уговор као Ватикану?

Владика Иринеј упитао је Владу Црне Горе зашто СПЦ-у није понудила исти Уговор као Ватикану, Исламској и Јеврејског заједници?

-Све у свему, ниједан Синод и ниједан поглавар Цркве не може себи дозволити да узме учешћа у оваквој или сличној “игри без граница”, тј., тачније казано, не може никоме дозволити да се на овај начин поиграва њиме. Али наша света Црква је, хвала Богу, по својој природи и из искуства, вична стрпљењу и трпљењу. Зато ће она чекати, и ако Бог да, дочекати неке нормалније “предуслове” и неке нове људе, па онда са радошћу и благодарношћу Богу, у братској слози и љубави, потписати обострано прихватљив, коректан, правичан и частан Уговор.

Питам се: чему непотребна мистификација?

Зашто просто не препишу или препричају важеће Уговоре са Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом Црне Горе, именујућу СПЦ као уговорну страну, па мирна Бачка!– закључио је Иринеј.