Премијер Дритан Абазовић казао је након састанка са челницима Електропривреде и Општине Никшић да ЕПЦГ има зелено свијетло Владе да отпочне разговоре са турском компанијом о преузимању Жељезаре.

–Изнесен је неки бизнис план који по мени јесте реалан, нешто што би могло да се изведе у наредном периоду. Државу највише занима да заштити раднике Жељезаре, то је та социјална компонентна коју смо исказали у односу на претходну заинтересовану компанију. Циљ нам је да се нађе одрживо рјешење, казао је Абазовић новинарима након састанка у Влади са предсједником Одбора директора ЕПЦГ Милутином Ђукановићем и првим човјеком Општине Никшић Марком Ковачевићем.

Како је додао, ЕПЦГ има обавезу да у директној комуникацији са представницима турске компаније Тошчелик што прије пронађе рјешење.

–Знамо да су радници нестрпљиви, да им је речено да до 1.септембра имају загарантоване зараде, а да послије тога је све упитно. Нећемо их оставити на цједилу. Покушаћемо да бајпасирамо ситуацију колико је то могуће. Колико је њихов интерес да раде, толико је интерес државе да остану ту. Ако државно предузеће може да купи једну фарбрику са огромном површином, немамо ништа против. Напротив, куповином од стране државног предузећа би значило увећање државне имовине, навео је премијер.

Преговарачки тим запослених у Жељезари Никшић раније је указао на бенефите које би, како сматрају, ЕПЦГ имала ако би откупила имовину Жељезаре.

Кажу да приликом одлучивања треба узети у обзир то да је још 2018. и 2019. идеја једног од запосених била да се у кругу фабрике сагради соларна електрана и тако обезбиједи сопствени извор електричне енергије. За то је, истичу, разрађен и пројекат, а идеја се показала оправданом.

–При данашњим цијенама електричне енергије на берзи поврат ове инвестиције у наредних најмање 20 година убрала би компанија која би била у власништву ЕПЦГ. Поставља се питање зашто држава, односно ЕПЦГ, не би саградила соларну електрану која би чинила 1/5 производње Термоелектране Пљевља када за то постоје идеални услови и када је садашњи власник управо имао намјеру да задржи имовину фабрике након отпуштања запослених са истим циљем, казали су раније запослени.

У случају преузимања фабрике ЕПЦГ би, наводе, могла да рачуна на бројне друге бенефите. Између осталог ту наводе производњу кованих легираних челика, коришћење капацитета Радвента за интерне потребе фабрике и за пружање услуга за потребе техничког одржавања и ремонта производних јединица ЕПЦГ и за монтажу соларних панела на већ започетим пројектма у оквиру ЕПЦГ.

Опремањем бивших производних хала у кратком периоду би се, истичу, обезбиједили услови за покретање великог броја прерађивачких капацитета ЕПЦГ.