Пише: Иван Милошевић
Један од лидера ДФ јуче је изјавио да ће се у четвртак видјети ко је вјера, а ко невјера. Изгледа да је био у праву и једино је погријешио што се то неће видјети у четвртак, јер већ се све сазнало у уторак вече. Већи дио парламентарне већине у скупштини одустао је од захтјева за скупштином на којој би се усвојили закони о новом тужилаштву и смијенио Миливоје Катнић. Ваља те странке и поменути: Демократска Црна Гора,УРА, СНП и Права Црна Гора. Иако су само прије неколико дана тврдили да нема одустајања од новог тужилаштва и смјене старог, по свему судећи један позив из Брисела и обраћање Здравка Кривокапића, био је довољан да од свега одустану и све одложе. Трт Милојко, што би рекли Србијанци!
Сви јунаци пред Бриселом и бившим режимом поклекоше! Јуче сам мислио да су претјеране оцјене из ДФ-а да нова власт више слуша стране амабасаде него властити народ, али већ јутрос видим да то не ради само актуелна влада него и добар дио парламентарне већине. Толико се дичимо јунаштвом, бусамо у груди, пријетимо другима да нећемо поклекнути, него да ћемо прије изгинути до посљедњега него издати, кад оно један позив мијења све. Оде јунаштво, бусање и цијепање прса и та занимација изгледа да је већем дијелу парламентарне већине само јутарња гимнастика пред огледалом у властитом купатилу!
Они ће рећи да је то мудра одлука, да морамо слушати велики свијет, да морамо бити тактични и гледати даље у будућност и због већег циља прогутати и нешто што ти се не гута! Можда су у праву и можда је све тако, али некако је све то бљутаво, некако превише очекивано, некако капитулантски, некако је све то ружно и тужно. На првом озбиљнијем испиту за демонтажу тоталитарне комунистичке власти дио парламентарне већине је положио оружје. Битка заправо није ни почела, а они су је већ напустили. Можда је све то оправдано, али је ружно да ружније не може бити и бљутаво да бљутавије не може бити! Уколико овако наставе има да моле Душка Марковића да се опет ангажује и поставе га за потпредсједника нове владе!
Нијесам ни вјеровао да је намјера нове власти, као и бившег режима, да униште ДФ. Јутрос ми се то чини као најреалистичнији опис потеза одустајања Демократа, УРЕ, СНП-а и Праве ЦГ. Све се може, све се слаже, само без ДФ-а! Мислио човјек шта год хоће о том ДФ-у и синоћ се потврдило да је он једини искрени борац против бившег режима и да не причају причу ради приче, него и да стварно желе да системски обнове овај затровани корупционашки и тоталитарно-комунистички режим. Опет је ДФ, као и прије пет година, приликом протеста испред Скупштине, остао сам. Истина, није то ни политички лоша позиција. Барем знаш ко си и шта си и да желиш да будеш неко и нешто. Можда нећеш то одмах постати, али има шансе да то некад будеш. За ове остале набројане по том питању немаш никакву дилему!
Не желим ни да размишљам шта ће овај потез дијела парламентране већине значити за даљи рад нове владе. Неповјерење између странака нове власти биће све веће, влада ће од данас до сјутра имати већину, па је онда неће имати и све то и тако даље, а ДПС ће задовољно у прикрајку да политички подригује и прикупља политичке поене којима се није надао!
Све је ово тужно и жалосно и доводи у питање 30. август. Ко је вјера, а ко невјера, понекад се само нацрта. Овога пута од тога се не осјећаш боље. Напротив!
ПС. И све набројане странке баштине традицију комуниста! ДФ, а посебно његов српски дио, има неке друге углове гледања на комунизам, па сумњам да и то није било пресудно за одустајање од битке која није заправо ни почела! Озбиљно сумњам!
