‘-Не вјерујем да је ДПС одапињао „отровне стрелице“ према мени због мог начина комуникације и транспарентног руковођења једног тако комплексног и захтјевног ресора. Оно што је њима сметало, очигледно, јесте чињеница да за вријеме мог министровања није могла да се из државног буџета и са позиције државних институција лансира једна огавна антисрпска хистерија, нити да се таргетира било који појединац или организација. Деценијама уназад, култура и просвјета су били класични инструменти у рукама групе неодговорних и недостојних „дворских интелектуалаца“ који су паразитирали на државним синекурама и водили неке своје „одбрамбене и освајачке ратове“, а све то зарад конституисања једног накарадног апартхејд система, огрезлог у шовинизму и ксенофобији. Тога више није могло да буде, истакла је, између осталог, бивша министарка просвјете, науке, културе и спорта, проф. др Весна Братић, у интервјуу за ИН4С.
Професорица Братић се осврнула и на питање смјена директора основних и средњих школа, прокоментарисала је актуелну политичку ситуацију и да ли је, међувремену, постала члан неке политичке организије.
ИН4С: У фебруару ове године престао је мандат тзв. експертској Влади премијера Здравка Кривокапића, у којој сте ви обављали функцију министарке просвјете, науке, културе и спорта. Укратко, како оцијењујете вријеме проведено на тој позицији?
Братић: Као једно значајно професионално, па, усудићу се да кажем, и животно искуство. Црна Гора је, деценијама уназад, политички нестабилно поднебље, али не само политички. Демократија је, на овим просторима, нешто што, нажалост, још увијек нема своје корјенито утемељење. Из те чињенице генерисани су сви остали проблеми у држави, па и одсуство стабилних институционалних капацитета. У то сам имала прилику да се увјерим као министарка. Црној Гори је насушно потребно оснаживање кадровских и институционалних капацитета. Још, када на све то додамо и системску деструктивну улогу бившег аутократског режима и непостојање довољног разумијевања код свих политичких актера који су творили ту прву, реформску Владу Црне Горе, онда је сасвим јасно зашто је криза стање које траје недопустиво дуго.
ИН4С: Поменули сте одсуство разумијевања код политичких странака, шта сте конкретно под тим мислили? Како бисте оцијенили утицај странака на функционисање ресора?
Братић: Знате како, потпуно је природно да политичке партије које су добиле мандат да врше власт постављају захтјеве када су у питању управљачке функције у државним органима и институцијама. И то је нешто што сам велики број пута поменула. Странке су кандидовале своје кадрове, сасвим легитимно. Али, до проблема је долазило када одређени кандидати нису били у стању да одговоре професионалним изазовима. У одређеним случајевима, политичке организације су прихватале аргументацију да тај и тај кадар није баш најсрећније рјешење, како по свом образовању, тако и по менаџерским способностима. Проблем је настајао онога тренутка када странке нису хтјеле да уваже аргументацију. Међутим, односе са странкама које су твориле парламентарну већину, на крају не бих оцијенила лошим.
ИН4С: Са којом странком сте имали највише проблема у сарадњи, а са којом сте били у потпуности задовољни? Да ли постоји такав утисак након свих ових мјесеци? И, да ли сте се, сада, када нисте више министарка, опредијелили страначки?
Братић: Не бих баш тако постављала ствари. Односи су били исувише комплексни, да бих могла тако, просто, пресјећи и рећи да сам задовољна са том и том странком, а апсолутно незадовољна са неком другом. Тренутно, нисам члан ниједне партије. Мој једини активизам, ако тако могу да га назовем, јесте јавно пласирање личних ставова преко друштвених мрежа. Како раније, тако и данас, подржавам борбу за другачији систем, превасходно систем вриједности и сви којима правичност и меритократија нису синтаксички „орнамент“ и предизборне флоскуле, потенцијални су сапутници и сарадници у тој борби.
ИН4С: Оно што вам Ваши претходници понајвише замјерају јесте смјена директора основних и средњих школа…
Братић: Тај фамозни спин о некаквој „сјечи директора“… Прво је то било 1.000 директора, а на крају смо дошли до десет пута мање цифре. Министарство није отпуштало наставнике. Потрудили смо се, у највећој могућој мјери, да разријешени директори имају норму часова. Дешавало се да су некима опортуније „легле“ улоге партијских „мартира“ за што су награђени функцијама „по дубини“ у 43. Влади. Свакако је то само наставак партијског дјеловања у образовању које су успјешно обављали на претходним функцијама. Знате како, у цијелој овој причи, постоје одређене процедуре које се морају поштовати. Министарство и министар не доносе законе. Некад их предлажу. Општи закон о и образовању и васпитању је и предложен од стране посланика. Министарство је било дужно да га спроведе. Све је врло једноставно. Један од органа одлучивања у школама јесте Школски одбор. Дио чланова Школског одбора именује Министарство, што је предвиђено Законом. Законом није регулусан начин именовања чланова Школског одбора. У недостатку законске регулативе, тадашње ресорно министарство (МПНКС) је прихватило затечено рјешење, а то је да именује чланове ових одбора на предлог директора школа.
Разлог је прост – министар или запослени у ресорном министарству тешко могу знати и препознати истакнуте (су)грађане у свакој локалној заједници. Идеално, ради(ло би) се о угледним појединцима, чак бившим ученицима, који би могли допринијети развоју школе и локалне заједнице. Након усвајања измјена закона, директори су били дужни да доставе захтјеве за именовање чланова Школског одбора с предлогом кандидата. Они то нису учинили, већ су доставили захтјеве без предлога и то у највећем броју случајева тек након 1.јула, иако је та њихова обавеза била 12.јуна. То је прилично чудно понашање тадашњих директора будући да је, ако је већ осмишљена опструкција, било за очекивати да она буде таква да се ситуација „окрене“ у корист тадашњих вршилаца функција тако што ће се предложити чланови школских одбора наклоњени актуелном менаџменту. Да су то урадили руководиоци не би били смијењени јер би поступали у складу са законом и праксом (коју су познавали, нарочито ако се узме у обзир вријеме које су многи провели на функцијама, односно, неколико узастопних мандата) са једне стране, а са друге стране имали би себи наклоњене кадрове у школским одборима чак и ако не би били изабрани на конкурсу за директора образовне установе. Посебно када се узме у обзир тренутни предлог измјена Општег закона о образовању и васпитању који предвиђа да директоре бира Школски односно Управни одбор. Све ово је препознао Виши суд и укинуо првостепену пресуду којом је усвојен тужбени захтјев директора, а која судбина се очекује за све првостепене пресуде.
ИН4С: Очигледно, Весна Братић је особа динамичног темперамента и отворена у комуникацији. Да ли мислите да сте и због тога били предмет напада, можда више него остали министри? У једном тренутку, и Ваша физичка безбједност је била угрожена…
Братић: Не вјерујем да је ДПС одапињао „отровне стрелице“ према мени због мог начина комуникације и транспарентног руковођења једног тако комплексног и захтјевног ресора. Оно што је њима сметало, очигледно, јесте чињеница да за вријеме мог министровања није могла да се из државног буџета и са позиције државних институција лансира једна огавна антисрпска хистерија, нити да се таргетира било који појединац или организација. Деценијама уназад, култура и просвјета су били класични инструменти у рукама групе неодговорних и недостојних „дворских интелектуалаца“ који су паразитирали на државним синекурама и водили неке своје „одбрамбене и освајачке ратове“, а све то зарад конституисања једног накарадног апартхејд система, огрезлог у шовинизму и ксенофобији. Тога више није могло да буде.
ИН4С: Сметало им је што сте Српкиња?
Братић: Не искључујем да је моја национална припадност означена непожељном за ту позицију, али оно што је, по мом дубоком увјерењу, било неприхватљиво за такве кружооке јесте мој професионални однос према послу који сам обављала и чињеница да не могу да се уклопим, нити желим да учествујем у додатном продубљивању подјела у друштву, и да се фанатично непријатељски односим према свима који не желе да служе мафији и организованом криминалу. Стога, мислим да би им сметала и једна Црногорка, или било која друга особа, ако се не уклапа у њихову визију стратешког урушавања ове заједнице и државе.
ИН4С: Да ли Вам је угрожена физичка безбједност?
Братић: Немам такве информације. Полицијско обезбјеђење немам још од јануара мјесеца.
ИН4С: Како коментаришете актуелну политичку ситуацију? ДПС је доживио бродолом на посљедњим локалним изборима…
Братић: Управо тако, странка Мила Ђукановића је апсолутни губитник. Ако се и због чега имамо радовати великој, историјској побједи опозиције од 30. августа, то је онда због тога што је ДПС заиста послат у политичку прошлост. Опструкције које у овом тренутку спроводе још један су доказ њихове немоћи. Оно што је веома важно, када је ријеч о перспективи политичких процеса у Црној Гори, је то што је Мило Ђукановић изгубио повјерење и интерес међународне заједнице, упркос свим турбуленцијама које је изазвала криза у Украјини. Истина, он се својски потрудио да се представи као једина политичка опција Запада у Црној Гори, још више је настојао да оцрни конкуренцију, али све то му није пошло за руком. Наравно, није тешко закључити зашто.
