Српска православна црква и верници славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познат као Света Петка. Светитељка ужива велико поштовање, не само у нашем народу, већ и код других православних народа, па и припадника других вера. Њој су посвећени и бројни српски храмови. Многи је прослављају као крсну славу.
Света Петка рођена је крајем 10. века у Византији, у граду Епивату, у имућној и веома побожној породици. Након смрти родитеља, поделила је сиротињи све што је имала и замонашила се у Цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.
Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
Током времена, њене чудотворне мошти преношене су много пута. На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, по мишљењу једних, отео, а по мишљењу других, пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.
Када су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши. Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.
Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград.
Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу, који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.
Света Петка посебно је поштована као заштитница жена свих вера и нација, мајки и породиља. Слави се и као крсна слава. И данас, велики број људи обраћа јој се молитвом за помоћ и спас у болести и невољама. Светица се често јавља људима у сну и говори им шта да раде.
Обично се поред храма посвећеног Светој Петки или у непосредној близини налази извор лековите воде.
