Српска нова година, односно, Православна нова година званично се обележава код Срба и свих православаца 14. јануара по новом календару, а 1. јануара по старом. Иако је славе сви православци, у Србији она има далеко веће значење јер је настала као знак очувања српског идентитета. То је и доказано чињеницом да наш народ овај празник назива СРПСКОМ новом годином. Може се рећи да се славље ове Нове године одржало код Срба помало и из ината.
Јавно је почела да се слави 1919, када је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца усвојила грегоријански календар почели смо да славимо Нову годину 14. јануара. Иако се Српска православна црква у једном тренутку залагала за усклађивање календара, од 1923. када је из Загреба стигла жалба да православна славља штете трговини и привреди, сваки даљи покушај усклађивања календара и прекида славља српске Нове године био је узалудан. Срби су пркосно и поносно наставили са својом традицијом!
Прву прославу православне Нове године организовала је београдска Касина, а већ следећих година придружиле су јој се све остале кафане, биоскопи, домови…
Међутим, са наступом комунизма на политичкој сцени Србије, славље Православне нове године било је строго забрањено.
И поред стриктне забране да све кафане морају бити затворене 13. јануара најкасније до 22х, Срби су ипак наставили са прославом Православне нове године и то кришом, ризикујући тако не само да заврше у затвору, већ и свој углед и положај.
Данас се овај празник слави слободно и весело, како у кругу породице, тако и по трговима широм Србије или испред храмова и цркава, уз музику, кувано вино и велики ватромет.
