ВАСОЈЕВИЋКО КОЛО
Сва су зеља више-мање при струцима од купуса или штетна, или крива, ил’ предуга, или куса. Васов траг је једрог здравља,. лијепијех црта лица он је стожер Рашкој земљи и китна јој перјаница Хеј, Васова крви чиста слобода те скупо стаде, од када ти Данилова рука први барјак даде! Али твоје просте жртве када си се прославила. и кад в’јенац неумрли на Кому ти сплете вила! Ах, какве си дивотнике изгубила на Будимље; колико си витезова сахранила на Полимље! А колико и колико Руговаца и Плављана. и лакијех Малисора и хајдука Гусињана убиле су пушке твоје наоколо око тебе! – Десет пута,чиста крви, ти освети сама себе! Лила си се на све стране ђе је преша књазу била; Невесиње и до Вучји, и Пиву си натопила’ Од Ријеке Црнојеве до Биора и Јавора: стизала си чак до Скадра и обала плавог мора. Миљанов ће мегдан остат’ и Мехмеда Али-паше да се прича у далеке нараштаје млађе наше. На Буковој пољани ће војводина луча сјати, док бојеви не прекину док с јунаком јунак рати… Хиљаду би витезова број досега’ покојника погинулих по држави и око ње убојника. Све унуке старог Васа прегаоца огња жива достојнијех да уз гусле име им се помењива. Крви,крви, дивна крви ти нијеси исцрпљена тебе и још доста има ти си бујна и ватрена! Као сузе рујне зоре што капају на цвијеће свијежа си – па се спремај још претрпјет’ жртве веће На путу си од похода. искушења чекају те; до Јавора и Вардара заробљени вапају те; да ћеш само барјактарит’, Данилу си ријеч дала – а до сад си испунила што си коме обећала!
