Припремио: Горан Киковић, главни и одговорни уредник часописа из Берана ”Глас Холмије“

На позив Вука Дедовића, предсједника Удружења Васојевића у Савином
Селу код Врбаса писац ових редака Горан Киковић, главни и одговорни
уредник часописа “Ѓлас Холмије“, који излази у Беранама на Српском
језику и ћириличном писму и Новица Обрадовић,предсједник СО Беране
посјетили смо 11. новембра 2022. Савино Село код Врбаса у којој живи
бројна заједница Васојевића и других племеника из долине Лима, који
овдје већ неколико деценија живе у међусобној слози и љубави.

Савино Село се до новембра 1947. године звало Торжа. Али је познатом
колонизацијом становништва у Војводини послије Другог свјетског рата
ово село добило ново име Савино Село, по народном хероју Сави
Ковачевићу и оно је припало Васојевићима тј. Лијевој Ријеци,
Андријевици, Беранама, Плаву и Гусињу, па је нормално да су у
националној структури становништва гледано географски најбројнији
Васојевићи, како племенски тако и територијално. Та национална
структура датира од 1945. када је државним декретом извршена
колонизација. Позната је чињенице да је становништво у Савином Селу
мултиетничко, што значи да у Савином Селу живи седамнаест нација и
националних заједница.

Морамо подсјетити млађе генерације, да је основно начело револуције
било стварање и његовање братства и јединства што је специфично за
вишенационалне средине.”Закони природе” су наметнули прихватање
менталитета већинског становништва, а у Савином Селу су то били
Васојевићи. Тај менталитет у најкраћим цртама обухватао је начин
живота, културу, обичаје, схватања и погледе на живот, амбиције, начин
рада, међуљудске односе, подизање степена цивилизације а превасходно
школовање дјеце и омладине. Сасвим је природно да су из Васојевића
колонисти као већински народ донијели све наведене вриједности од
језика до дијалекта, који је и данас сачуван. Остале су чврсте везе са
завичајем а то је пренијето и на млађе генерације. Све радости,
жалости, јубилеји, сабори и скупови било које врсте су заједнички у
Васојевићима у Црној Гори и Васојевићима у Војводини са центром у
Савином Селу, тако да је Савино Село центар Васојевића у Војводини.

Повод за окупљање је била 31 скупштина Васојевића и сјећање на дан од
прије тридесет једну годину када је у Савином Селу 21. новембра 1992.
године на Светог Архангела Михаила формирана подружница Удружења
Васојевића у Савином Селу код Врбаса. Они су тада основали Удружење
Васојевића у Савином Селу . Треба подсјетити да је тада група
Васојевића и то угледних 1992. године одлучила да се организује и
оснује Удружење, које ево пуних 30 година беспрекорно и успјешно
функционише. Васојевићи који су били у иницијативном одбору били су:
инж. Мирко Машовић, директор П.Д. “ Милан Куч“: Драшко Нововић,
учитељ; Драго Вуканић, наставник; Милан Вукићевић трговац; Марко
Ђукић, полицијски службеник; Вук Дедовић приватник; Мишко Дубак,
полицајац; Слободан Масловарић, угоститељ; Васо Дујовић, прнзионер и
Радојко Радивојевић угоститељ. Као што смо већ рекли на Аранђеловдан
1992. године овдје у Савином Селу, с циљем да се дружимо и да не
заборавимо завичај и везе између нас основали смо Удружење. А основни
циљеви су били да се не заборави традиција, да знамо ко смо и шта смо
и од кога смо и да помогнемо једни другима, наравно, без личних
интереса, а у интересу општег добра. Казао је за Глас Холмије Вук
Дедови.предсједник Удружења Васојевића у Савином Селу.

О Васојевићима подсјећамо читаоце писао је Павел Аполонович Ровински,
руски истраживач Црне Горе, који каже: „…Из цјелокупне прошлости
Васојевића, види се да су они стално тежили ка Србији, којој су жељели
да се ослободе Турака и у чему су јој помагали. Затим, када је Србија
постала слободна, ранија политичка тежња појачана је економским
условима. Почели су да траже и набављају у Србији храну за себе и
своју стоку. Други, опет, немају ни услова за живот код куће, сасвим
су се преселили.“

Увијек се тежило из Васојевића и Црне Горе према Србији тако је било и
прије 77. година када су се преци многих од садашњих становника
Савиног Села населили у ову питому панонску равницу око 600 породица
из Беранског и Андријевичког среза, 7.000 из цијеле Црне Горе. Иако су
напустили завичај никад га нијесу заборавили, јер то је био у истину
сабор братске љубави, радости и памћења.

Тако је уз присуство бројних посјетилаца из различитих крајева Србије
и Црне Горе у војвођанском мјесту Савино Село код Врбаса и ове године
је, у организацији Удружења Васојевића, прослављен празник свети
Архангел Михаило. Домаћини су том приликом подсјетили да већ 31 годину
заредом на овакав начин прослављају крсну славу Васојевића, који су се
у великом броју након Другог свјетског рата доселили у Савино Село.

Потомци тих породица су у заједничкој поруци истакли да их радује што
су се у Савином Селу поново срели стари знанци, рођаци и братственици
и што су учвршћена и склопљена нова пријатељства и оживљене успомене и
сјећања на славне претке. Поручили су да размјењивање веселиох
здравица уз које се славе крсно име и нераскидиво братство Србије,
Црне Горе и Републике Српске никада неће престати.

У разговору за ”ГласХолмије” предсједник Удружења Васојевића из
Савиног Села Вук Дедовић је нагласио да су исељеници из Црне Горе до
данашњих дана сачували своје традиционалне обичаје и да су овакви
скупови најбоља потврда да се никада нијесу одрекли завичаја својих
предака.

–Нашој срећи нема краја, јер данас крсну славу и празник светог
Архангела Михаила прослављамо заједно са бројним гостима и нашом
браћом из Васојевића. Давне 1992. године почели смо да се на овакав
начин окупљамо у Савином Селу и та дружења трају до данашњих дана, јер
смо се сједињавали око заједничких вриједности које потврђују да су
Васојевићи највеће српско племе -нагласио је Дедовић.

На наше питање како се данас живи у овом селу? Вук нам је одговорио:”
Ако ме питате како живе Васојевићи у Савином Селу, питање доживљавам
као хипотетично тј. у духовном животу и како су задовољни са животом,
мислим сасвим добро. У погледу материјалног положаја исто добро.
Свакоме је пружена могућност да ради и себи организује живот.
Евидентна је присутност свјетске економске кризе, период транзиције је
оставио доста невоља, економско материјална основа је пала на низак
ниво. Чврсто се надамо да ће то кренути на боље. Надамо се
просперитету и напретку младих генерација.”

У свом поздравном говору предсједник Удружења Васојевића из Савиног
Села Вук Дедовић, је поздравио присутне госте, похјединце и
делегације.

У свом обраћању замјеник предсједника Удружења Васојевића из Савиног
Села адвокат Небојша Перовић је истакао да је и ово сабрање прилика да
потомци врате дуг својим прецима који су на данашњи дан 11 новембра
побиједили у Првом свјетском рату.

-Онамо намо да виђу Призрен, та то је моје дома ћу доћ,…стихови су
краља Николе Петровића, које смо данас чули на овом скупу. Зато је ово
данас уједно и сабор љубави, радости и памћења. Овако Васојевићи
поштују своје претке, водећи уједно рачуна о својој будућности и
својој вјери. Јер су Васојевићи на челу са Радомиром Вешовићем
ослободили Метохију, Призрен,Дечане,Пећ… Ово данас је велики скуп не
само за Савино Село и Васојевиће, него и за Србију, Црну Гору и
Републику Српску– казао је Перовић.

Скуп је поздравио и почасни предсједник Удружења Васојевића академик
проф. др Милија Зечевић, уз жељу да вриједни домаћини у Савином Селу и
у наредном периоду приређују сличне братске свечаности.

– Васојевићи су потомци Немањића и ми се дичимо својим поријеклом.
Зато скуп у Савином Селу представља израз заједничких жеља свих
припадника великог Васовог племена спремних да његују традицију своје
постојбине, да се међусобно испомажу и да удружени покажу своје
поштовање према традиционалним вриједностима – нагласио је Зечевић.

Ријечи поздрава Васојевићима упутила је и конзул Црне Горе у Србији
Невенка Ћировић, која је истакла да је срећна што Васојевићи баштине
Црну Гору Петровића који су знали ко су и шта су и то ми данас треба
да будемо и да се њима поносимо.

Поздраве из завичаја пренио је скупу и поздравио га својим стиховима и
пјесму посвећену мајци Словенској упрутио Давид Лалић, из Андријевице,
који је на величанствен начин поздравио скуп.

Овом скупу се обратио и проф. Др Милован Бојић, који је родом из
Мораче, али је како сам истакну у говору подом од Лијеве Ријеке
Васојевић.

Ријечи поздрава упутио је и предсједник Општине Беране Вуко Тодоровић,
наводећи да Васојевићи у Савином Селу и другим мјестима ван Црне Горе
имају велику подршку завичаја. Ријечима братске љубави коју је донио
из завичаја и града Берана предсједник општине Вуко Тодоровић је
пренио овом величанственом скупу, коме се обратио ријечима:

–Нека оваква дружења Васојевића и њихових пријатеља буду вјечна и
трајна. А знам да ће трајати док год постоји и једног Васојевића у
свијету – навео је Тодоровић.

Предсједница Скупштине општине Врбас Сања Жигић, између осталог,
говорила о знаменитим личностима из Васојевића.

Поштовани чланови Удружења Васојевића, драги гости,

Задовољство ми је да вас поздравим у Савином Селу, где у свечаној
атмосфери прослављамо 31. годишњицу оснивања Удружења Васојевића.

Ако је Андријевица центар Васојевића у Црној Гори, онда је Савино Село
центар Васојевића у Србији.

Данас не славимо само годишњицу постојања Удружења. Она је само повод
да промовишемо богато наслеђе и дух заједништва који нас покреће.

Данас смо се окупили различити по годинама, занимањима и животним
причама, али спојени љубављу према том наслеђу и према онима који га
чувају и 31о годину промовишу као изузетну вредност, као
најдрагоценији драгуљ.

Као и сва племена у Црној Гори, Васојевићи нису имали блага која се
рукама могу приграбити. Вредности којима су се поносили су чојство,
јунаштво, праведност и доброта. Васојевићи су исписали многе славне
странице у историји наших крајева.

Проф. др Миомир Дашић записао је да се “човек овог поднебља бранио
устанцима и ратовима, али се одржао и захваљујући творевинама духа па
и преко њих ушао у историју”.

А Давид Лалић каже да је “Сва слава Васојевићког оружја на Књажевцу,
некад Радуновцу, где владаjу тишина и вечност. Књажевац је лична карта
свих Васојевића. На њему је историја и култура Васојевића, славни
епски музеј, који чува од заборава славу и драму једног народа, који
је претрпио нечувене муке, а војска чињела чуда од јунаштва.На тој
историјској позорници је 28 споменика са око 1.500 имена, која се
никоме нијесу покорила.”

У Васојевићима су многи споменици јуначке историје.

Ђурђеви ступови. Црква Светог архангела Михаила.

Тврђава Граце. Полимље, Превија, Рудеш, Шекулар, Букова пољана,
Новшић, и многа друга бојишта и разбојишта.

Васојевићи су колевка људских горостаса.

Игумана Мојсија Зечевића, који је уз Петра Првог и Петра Другог
Његоша, био најзначајнија личности у историји Црне Горе. Војводе
Миљана Вукова.Карађорђа. Војводе Гавра Вуковића. Војводе Петра
Бојовића.

Михаила Лалића.

Немогуће је у једном говору побројати све васојевићке великане. Њихова
храброст и љубав према правди и слободи представљају светионик који
нас води и инспирише и данас, да стварамо боље услове за живот градећи
мостове између прошлости и будућности.

Удружење Васојевића има дубоке корене и у бурним временима након
Другог светског рата, када су многе породице из Црне Горе и пронашле
нови дом у Војводини. Било је то време промена, изазова и
неизвесности, али су наши преци храбро корачали новим стазама, носећи
са собом своју културу, традицију, љубав према родној груди и снажну
веру у бољу будућност у новом завичају.

Њихова несебичност и посвећеност заједници представљају наслеђе које
је темељ Удружења, и темељ Општине Врбас.

Уважени пријатељи, општина Врбас се после година стагнације, поново
снажно развија и гради. Снажно напредује, пратећи снажну стопу развоја
Србије.

Нека ова годишњица буде подстрек да наставимо да се уважавамо, ценимо
и поштујемо, и да помажући једни другима заједно градимо снажно и
развијено Савино Село, снажну и развијену општину Врбас, још снажнију
и развијену Србију, и развијамо братске везе с братском Црном Гором.
Хвала вам, казала је Жигић.

На скупу су говорио и предсједник општине Петњица Самир Аговић. Скуп
је поздравио у оквиру програма и Бранко Бабовић, познатији као Ђуро
Палица. Своје радове на скупу је изложио и о њима говорио ликовни
умјетник Лазар Ђемпер о њему су говорили и његове колеге умјетници.

У културно-умјетничком програму, ког је водила Јелена Ћулафић Кесић ,
наступили су : КУД „Коло» из Берана, Пјевачка група „Ђурђеви ступови“
из Берана, народни гуслар Милун Томовић и .

Госте су забављали и естрадни умјетници Бранка Шћепановић, Милоје
Бубања и Бане Лалић.