Пише: Иван Милошевић
Већ дуже читам текстове са промоција Марије Јововић, кћерке Благоја Јововића, атентатора на Анту Павелића. Поред тога, што ми је драго што се та тема шири међу Србима, тешко схватам зашто се у тој причи заобилази Тихомир Бурзановић, аутор култне књиге о Јововићевом атентату – “Два метка за Павелића”. Његова књига објављена још 1999. године, дакле, прије 24 године, оригинално је свједочење Благоја Јововића о његовом атентату на Анту Павелића. Аутору је Јововићева исповјест саопштена у манастиру Острог и након разговора Благоја са митрополитом Амфилохијем. И сва каснија тумачења Благојевог дјела темеље се на књизи Бурзановића, али посљедње двије године о њој се на промоцијама Марије Јововић и атентату на Павелића уопште не говори!
Тихомирова књига и он сам протјерани су са промоција о Благоју Јововићу, а приликом недавног уручивања српског држављанства Марији Јововић, министар у србијанској влади, је нагласио да је Јововићка, између осталог, пасош заслужила пошто је објавила непознате чињенице о свом оцу, односно о његовом атентату. Међутим, те чињенице су одавно познате, као што написах напријед, чак од 1999. године када је Тихомир Бурзановић објавио “Два метка за Павелића”!
Прије годину дана приликом обиљежавања 100-годишњице рођења Благоја Јововића у Даниловграду, Марија Јововић је присуствовала том догађају и само се кратко обратила окупљенима. Била је гост организатора, а и у Подгорици се поновила иста ствар. Након тога, Марија Јововић је организовала на дестине промоција своје књиге о оцу широм Србије и Српске, али ни на једној није поменута књига Тихомира Бурзановића! Зашто и ко стоји иза паравана и крије “Два метка за Павелића”, аутора Тихомира Бурзановића?
Наравно, Бурзановићева књига иако је јавно нестала са историјске сцене, још увијек је у бројним библиотекака и свједочи о атентату Благоја Јововића. Она ће и поред свега остати тамо гдје је и немогуће је сакрити, ма ко то покушавао – уколико неко покушава, а очигледно да покушава! Ко – могла би да одговори Марија,али и остали у чијој су организацији одржавају промоције њене књиге!
Срби су познати по томе да могу да и од најјаснијих ствари створе свјетске енигме и да их предају потомцима у насљедство. Временом се те енигме још више запетљавају, па након неког времена Срби забораве зашто је до тога уопште дошло.
Поводом скривања књиге Тихомира Бурзановића надам се да не постоји нека енигма, а уколико је има, није нерјешива. Не би ваљало да дјело Благоја Јововића остане неосвјетљено из аутентичног угла саопштеног у тишини манастира Острог, прво митрополиту Амфилохију, а потом и Тихомиру Бурзановићу.
Било како било, тек окупљени на заједничком задатку афирмације Благојевог дјела, српска јавност ће добити праве информације о његовом атентату. О њему има шта да саопшти Марија Јововић, али и Тихомир Бурзановић! Не знам коме је стало да од тако јасне чињенице прави нове српске уроте и формира српске пороте!
А можда иза свега неко нешто мешетари, смишља и премишља. Можда, али то што ради није у интересу Благоја Јововића и жеље Срба да о Благоју знају све што треба о њему да се зна! Ваљало би да о томе размисли порота и завјереници против књиге Тихомира Бурзановића. Уколико их има, а како пролази вријеме чини ми се да их има, али их још увијек нијесам открио. Надам се да ће се сами јавити!
