Пише др Петар Милатовић Острошки
Падом Берлинског зида подигнути су нови двоструки зидови. Најприје на српској етничкој и историјској територији у неокомунистичком вјерско-националном рату који је вођен да се утврде Титове антисрпске границе и добију међународно признање, а тај рат, да подсјетим, вођен је уз помоћ лицемјерног Запада који је свој наводни јучерашњи „антикоминизам“ замијенио школским примјерима АНТИПРАВОСЛАВЉА, на једној, и домаћих петоколонаша, на другој страни, кад су ортодоксни комунисти преко ноћи постајали лажни „националисти“ и код Срба и код Крвата и код Словенаца, а све сам то најављивао у својим говорима још прије 45 година, због чега сам осуђен 12. марта 1981. године да бих послије издржане робије емигрирао да не бих био убијен и захваљујући емиграцији данас сам жив послије повратка у отаџбину 15. јуна 2020. године!
Друга врста „Берлинских зидова“ подигнута је на Божић 1990. године кад је, по налогу Службе државне безбједности (некадашње Озне и Удбе!) почело формирање „странака“ које нису ништа друго до неокомунистичке фракције и на челу свих тих фракција постављени су ортодоксни комунисти који су почели да глуме „велике Србе“. У Црној Гори најеклатантнији примјер јавног беспримјера је Новак Килибарда кога је „Служба“ довела на чело Народне странке, најстарије и најмоћније српске странке у Црној Гори, која данас не постоји захваљујући Килибарди и осталим „Килибардама“. Добро упућени знају добро о чему је ријеч и о којој технологхији власти је ријеч.
Све што се дешавало у отаџбини пресликано је у исељеништву. Тако су, да би се неутралисао утицај српске политичке емиграције, у свим амбасадама ондашње СФРЈ одржани тајни хитни састанци са свим руководиоцима југо-комунистичких клубова које је створила Служба државне безбједности и свим активистима је наређео да преименују своје клубове. Тако је клуб Јосип Броз Тито постао „Цар Лазар“, Сутјеска преименована у „Видовдан“, Дан Републике 29. новембар у „Равна Гора“ и да не набрајам даље срамотне примјере.
Истовремено Служба државне безбједности почела је да шаље такозване „дисиденте“ (који су обични комунистички отпадници) да по Америци, Аустралији и Канади српској политичкој емиграцији држе „антикомунистичке“ говоре. Тај подли план им је успио само половично. Ја сам у то вријеме у најутицајнијим емигрантским листовима (Српској Борби, Слободи, Белом орлу, Сувобору, Гласу Срба, Американском Србобрану и тако даље) јавно раскринкавао сва та „дисидентска“ кукавичја јаја која је српској емиграцији подметала Служба државне безбједности. У Европи нису успјели да нанесе штету јер ја сам из Беча водио отворену бескомпромисну бробу против свих тих љевака на десној страни због којих српски народ храмље на обје ноге и европске земље су избјегавали, што је логично ако се зна да сам ја на демонстрацијама у Бечу од 100 хиљада Срба често изводио по 50 хиљада, дакле половину, о чемиу је аустријска штампа писала и наглашавала да је добро што сам у емиграцији и што у Србији не предводим неку српску странку јер бих, како је писала аутријска штампа, од 6 милиона Срба на улицу извео 3 милиона!
Сада је створена и трећа верзија „Берлинских зидова“ у српским главама. Наиме, лично знам да су поједини ортодоксни комунисти, који су били партијски секретари у својим предузећима, постали тобожњи „српски аналитичари“ који су се извјештили да краду туђе синтагме, кованице и приказују као своје, о чему могу књигу да напишем, што није искључено да урадим једног дана ако плагијатори наставе даље. Немам ништа против да моје синтагме и кованице користе други ако је у српском националном интересу, али имам кад то чине бивши ортодоксни комунисти који против мене бљују и шире најгнусније лажи, наравно иза леђа, јер у очи не смију него бјеже главом без обзира и памећу без циља, што се у пракси потврдило много пута у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Чачку и Подгорици.
Све ово сам написао да бих националне Србе упозорио да добро отворе очи и у својим срединама препознају комуњаре и удбаше који нападно сада „србују“ а њима србовање пристоји као што пилету пристоји кравата!
Те национале штеточине и политички дилетанти час су националисти, час четници, час хришћански социјалисти, час европејци. а у ствари нису ни наобичнији Тројански коњи него презрени црвени магарци.
Извор: Фејсбук
