‘-Поштоване колеге Вас око 1400 колико је запослено у медијима у Црној Гори данашњи дан дочекује у веома тешкој ситуацији како по медије, много више за запослене у медијима. Обесправљени, цензурисани, експлоатисани, биједно плаћени, без изгледне будућности и наде да ће бити боље. Живимо у држави гдје Предсједник управља и уређује Јавни сервис, гдје се власници најмоћнијег медијског концерна баве политиком, гдје уредници немају никаве школе и етичких принципа и гдје новинари и фоторепортери и сви остали запослени у медијима немају ни основна права из колективног уговора, јер тих уговора уопште и нема. Мало је оних који је боре за права запослених у медијима у Црној Гори. Политичари се боре за утицај, а власници медија за профит, који није занемарљив, наводи Тихомир Бурзановић, предсједник Удружења новинара ЦГ.
Он додаје да живимо у земљи гдје Предсједник управља водећим електронским медијима, гдје предсједник Скупштине чека процедуре умјесто усвајања Леx специјалиса, као и Премијера који је огорчен, а сам ништа не ради да и у његовој Влади буде боље и да постави коначно директора Директората за медије.
–Али је занимљиво да је задржао на листи пожељних све оне из предходне власти, док оне као УНЦГ држи даље од себе. Министар за медије, мада је медији толико и не интересују, поготово не Удружења новинара, које се боре за статус запослених у медијима, је ту због дигитализације Црне Горе. Медијски простор Црне Горе је потпуно разорен, свега има сем професионалности и објективности. Новинари водећег концерна се баве новинарством тек толико колико ће им то бити одскочна даска да дођу на неко добро мјесто у Влади Црне Горе. За 100 дана нове Владе из водећег концерна пребјегло је 12 новинара, од савјетника до дипломата…Има и оних који су се уфуњајали и тумарају као назови медијски експерти у Влади без неког посебног задатка, по партијској демократској линији. Бојати се да ће неки медији и нестати јер су им новинари прешли у политичаре, мада за њих нико није ни гласао, а камоли имао жељу да их види у извршној власти… Мржња то зла коб, не само што је шире медији у неограниченим количинама, него је присутна и међу њима самим, појашњава Бурзановић.
По његовим ријечима данашњи медији у Црној Гору су два лица медаље зла, зависти, мржње и непрофесионалности, без етике и морала са лозинком – што горе – то боље. И док једни своју уређивачку политику темеље на мржњи према свему хришћанском – православном и српском, други покушавају контрирати. Медија има, новинара има, али сами ђаво диктира то што се данас објављује на црногорском медијском простору.
–И овај дан слободе медија дочекујемо са неразрешеним убиством Душка Јовановића, покушају убиства Оливере Лакић, напада на Сеада Садиковића, Јелену Јовановић, хапшења Гојка раичевића, Анђеле Ђикановић, Дражена Живковића, Велише Кадића, мобинга Предрага Николића и многих знаних чији радни дана протичу у знаку напада,
мобинга, омаловажавања, прогона и цензура. А Комисија за праћење напда на новинаре све то посматра без изгледа да ће њен рад имати резултата, наставља Бурзановић.
Можда ћемо добити и Савјет Јавног сервиса у коме ће бити свега и свачека од копирајтера, до дунстера и аналфабета, које из потаје подржавају опозициони идеолози, које је теже склонити из опозиције, него Предсједника развластити.
–А, странци ћуте, понекад похвале, покуде, лицемјери. Е, па нека нам на добро изађе оно што се дешава у медијима у Црној Гори на Дан слободе медија. Тужно је да Удружење новинара Црне Горе које ове године слави 150 година новинарства и 75 година свога постојања моли и само мора да ради на Монографији поводом великог јубилеја, не само за Црну Гору, него и за читав регион. Надамо се да ћемо и без помоћи и осећаја бриге од стране надлежних и државе успјети да достојно обиљежимо 150.година новинарства у Црној Гори. Унапријед се захваљујемо свим лицемјерима и циницима и у власти и око власти, као и међународним партнерима, који лажно брину и неискрено желе добро медијима и новинарима у Црној Гори овог 3.маја, закључује Бурзановић.
