У организацији Српског националног савјета и Српског информативно-културног центра “Свети Сава” у Српској кући у Подгорици одржана је Академска трибина на тему „ШТА ЈЕ ТО ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ?”, у којој су учествовали проф. др Мило Ломпар и проф. др Дејан Мировић, што представља промоцију књиге „Опроштај са интелектуалцем“, професора Ломпара коју је издала Српска књижевна задруга из Београда.
Отварајући трибину уредник Будимир Дубак је казао да је професор Ломпар српски историчар књижевности, есејиста и универзитетски професор.
– Редовни је професор филолошког факултета у Београду, предсједник Задужбине Милоша Црњанског и предсједник Српске књижевне задруге. Предаје Српску књижевност 18. и 19. вијека и културну историју Срба. Професор Ломпар је без сумње је један од најзначајнијих српских интелектуалаца нашег доба. Објавио је велики број монографија, студија, есеја и књига, од којих је већина имала више издања. Да наведемо неколико наслова: О завршетку романа (Смисао завршетка у роману „Друга сеоба Срба“ Милошпа Црњанског; Модерна времана у прози Драгише Васића; Његош и модерна; Црњански и Мефистофел (О скривеној фигури „Романа о Лондону“); Негде на граници Филозофије и литературе; Његошево песништво; Дух самопорицања (прилог критици српске културне политике); Повратак српском становишту; Полихисторска истраживања; Похвала несавременоисти; Слобода и историја; Опроштај са интелектуалцем и Црњански и светска књижевност. Као што видимо, у свом богатом опусу професор Ломпар разматра широку лепезу аутора и тема, доминантно из области српске књижевности и културе – казао је Дубак.
Говорећи на тему „Шта је то интелектуалац?“ проф. др Дејан Мировић је поставио питање да ли некоме требају интелектуалци данас.
– На први поглед не требају, јер најважније је по устаљеном мишљењу да постоје контроле над партијама, над медијима. У том смислу може се рећи са су интелектуалци једна изумрла врста и да је ово једна врста парастоса интелектуалцима. Међутим, ја бих навео један примјер који показује да није све тако црно-бијело, а то је управо случај аутора ове књиге. Господин Ломпар већ на почетку ове врло интересантне и вриједне књиге даје дефиницију квази интелектуалца, која је, цитирам, „Који је једна врста секуларног свештеника или лакејског интелектуалца“. Дакле, долазимо до једне дистинкције која одваја правог интелектуалца од интелектуалца којег Ломпар описује као човјека који убија у себи све интелектуално, јер га воде мегаломанске амбиције – казао је професор Мировић.
– Тема о којој ћу говорити је у неком смислу стара јер припада једном времену које чили из нашег сјећања. Назив опроштај са интелектуалцем изабран је управо је је ово СА социјативно и укњучујуће – рекао је, између осталог, аутор проф. др Мило Ломпар.
– Оно узима двоструку димензију, с једне стране је то заиста опроштај, као што и гласи једно поглавље, од интелектуалца као фигуре, а с друге стране, опроштај од интелектуалца са интелектуалцем, како га ја видим. Ја сам ту дао једну типологију интелектуалаца, једну од могућих. Мени се чини да интелектуалца у данашње вријеме би требало да одреди једна чињеница да се интелектуалац замјера и страни коју заступа. Дакле, он може да се опредијели за страну, било класну, било духовну, било какву год, али да би остао интелектуалац он мора заступати начин који ће га изложити критици те стране. Он мора прихватити ризик заступања стране која ће изневјерити вриједности у судару са реалношћу и он мора пристати да остане на страни вриједности – казао је др Ломпар.
извор. српске новине
