У Српској кући је одржана конференција за новинаре чланова Удружења бораца ратова 1990. Црне Горе, а поводом постављања спорне спомен-плоче у Морињу. На конференцији су говорили Радан Николић, предсједник, и Веселин Крцуновић, члан Председнштва Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе.
Тема конференције је одговорност председника Општине Котор Владимира Јокића за незаконито постављање и неуклањање спомен-плоче хрватским држављанима – логорашима Сабирног центра за ратне заробљенике ЈНА у Морињу. Такође, говори се и о улози начелника Генералштаба Војске Црне Горе бригадног генерала Зорана Лазаревића уз злоупотребу Војске Црне Горе.
–Како је у позиву назначено, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење) има обавезу да јавност и актуелну власт упозори на одговорност предсједника Општине Котор Владимира Јокића и начелника Генералштаба Војске Црне Горе (ВЦГ) бригадног генерала Зорана Лазаревића за незаконито постављање и неуклањање спомен-плоче хрватским држављанима – логорашима некадашњег Сабирног центра за ратне заробљенике у Морињу и посебно да укажемо на кривичну одговорност доскорашњих министара одбране и вањских послова Рашка Коњевића и Ранка Кривокапића за незакнито подизање спомен-плоче. Одговорност градоначелника Јокића је неспорна, како због нечињење надлежног органа Општине Котор да спријечи незаконито подизања спомен-плоче, тако и за неизвршење рјешења Инспекције за заштиту културних добара и културне баштине од 17. октобра којим је Општини Котор наложено да уклони спомен – плочу. Умјесто да изврши рјешење надлежног инспектора, Јокић се дао у замајавање јавности погрешним тумачењем Закона о инспекцијском надзору и Закона о спомен обиљежјима, великом бригом за добросусједске односе Црне Горе и Републике Хрватске, жалом због наводног довођења хрватских министара Тома Медведа и Гордана Грлића Радмана у заблуду и јавним позивом премијеру Абазовићу да Влада скрати законски рок за подизање спомен-обиљежја за значајан догађај како би се створили услови за подизање легалне спомен-плоче морињским логорашима на основу, како је изјавио, чињеница утврђених правоснажном пресудом у случају Морињ, а коју је исходовало тужилаштво и судство недавно утамничене Весне Меденице. Упозоравамо градоначелника Јокића да умјесто политици, почне служити закону и да одмах изврши рјешење надлежне инспекције. У противном, позивамо га да поднесе наопозиву оставку на мјесто предсједника Општине Котор, а ако то не учини Удружење ће иницирати његову смјену у локалном парламенту. Због саучесништва у бесправном подизању спомен-плоче, уз употребу ВЦГ противно правилима службе приликом откривања спомен-плоче и спречавања надлежног органа да приступи спомен-плочи ради њеног уклањања, неспорна је и одговорноат начелника Генералштаба ВЦГ Лазаревића, чиме се отвара питање чија је заправо ВЦГ. Да је правне државе Лазаревић би због тога одмах био смијењен и кривчно процесуиран, али тешко да ће до тога доћи без промјене садашњег састава Савјета за одбрану и безбједност чији је предсједник Мило Ђукановић Лазаревићев ментор. Што се пак тиче Коњевића и Кривокапића и њихових хрватских колега јасно је да се ради о удруженом подухвату кривотворења новије историје у корист Републике Хрватске и њених бранитеља – морињских логораша, а на штету истине о Морињу, ЈНА и угледа Црне Горе. Коњевић и Кривокапић су извршили недјело издаје и блаћења Црне Горе радећи за Републику Хрватску и њеног поданика Мила Ђукановића који је антисрпством, подстицањем подјела међу црногорским православним живљем, конфротацијом Црне Горе са Републиком Србијом и Русијом и атаком на Српску православну цркву у Црној Гори угрозио државни идентитет и безбједност Црне Горе. Кривични законик Црне Горе на препознаје кривично дјело издаје, али садржи низ других кривичних дјела против државе и уставног поретка па је Удружење, у циљу подношења кривичних пријава против Коњевића и Кривокапића, већ обавило консултације са врсним адвокатом са искуством у предметима ратних злочина, који је предложио да се сачека исход предмета који је, по изјави градоначелника Јокића, формиран у Основном државном тужилаштву у Котору.
Нити је било великосрпске агресије на Хрватску, како то пише на спомен-плочи, нити је Република Црна Гора формирала Сабирни центар у Морињу већ је то, у одбрамбеним дејствима, учинила ЈНА као једина легална оружана сила велике Југославије коју су у Хрватској, упоредо са српским народом, почетком деведесетих напале паравојне формације владајуће нацифашистичке Хрватске демократске заједнице којој припадају и министри Медвед и Грлић Радман. Таквим оружаним формацијама припадали су и морињски логораши којима је подигнута спомен-плоча
Удружење нема ништа против да се на законит начин обиљежи мјесто заточеништва и масовног страдања било које групе људи у ратним логорима попут Сабирног центра Морињ или Војно истражног центра Лора Сплит, али само на основу јасног законског основа и неспорно утврђеног чињеничног стања уз примјену принципа реципроцитета у међудржавним односима. Хрватска је у Домовинском рату имала преко 220 логора за Србе и ратне заробљенике уз масовно заташкавање у њима почињених ратних злочина, а хрватским властима не пада на памет да обиљежи таква мјеста попут мјеста страдања 22 припадника ЈНА из никшићко-шавничке и барске групе у Лори. Напротив, на том мјесту, као и мјесту ратног злочина над припадницима ЈНА у Чепикућма подигнути су споменици хрватским бранитељима. У Сабирном центру Морињ нико од хрватских држављана нити је убијен нити је теже повријеђен, а на то мјесту им је подигнута спомен – плоча. Зашто? Има ли краја повреди осјећаја породица погинулих црногорских бораца, јавног морала, општег и јавног интереса? Докле ће о томе да ћуте Влада и Скупштина Црне Горе? Када ће се стати на на пут хрватској агентури у Црној Гори и потчињености званичне Црне Горе Републици Хрватској и њој наклоњеним амбасадама? Треба ли да се деси тешки инцидент да би се уклонила срамна спомен-плоча? У вези са тим, подсјећам да је 2016. године у Хрватској откривен споменик Миру Баришићу, хрватском усташком емигранту који је у Шведској убио тадашњег југословенског амбасадора Владимира Роловића. Влада Душка Марковића уложила је протест, а Влада Републике Хрватске чија су два министра присуствовала откривању споменика, вербално се оградила од тог чина, али није уклонила споменик. Један од двојице присутних министара био је управо министар бранитеља Томо Медвед, који је од машиновође са средњом стручном спремом, на прогону и убијању српског народа у периоду 1990 /1995. и заштити хрватских ратних злочинаца изградио позицију министра бранитеља и потпредсједника хрватске Владе. Непуну годину касније, родбина Пунише Рачића, који је за вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у парламенту убио и ранио више хрватских посланика, подигла му је споменик на свом имању у Слатини код Андријевице. На протест хрватске Владе црногорско Министарство иностраних послова је одмах кренуло да сруши споменик, али су их мјештани у томе спријечили и сами га уклонили. На крају, још једном, понављам захтјев надлежним органима да хитно уклоне незакониту спомен-плочу у Морињу и да се одговорна лица за њено подизање санкционишу. Уједно, позивам одборнике у Скупштини Котора и мјештане Мјесне заједнице Морињ да, уколико затреба, уприличеним протестним скупом, заједно дамо допринос таквом исходу, рекао је Николић.
Веселин Крцуновић истакао је да су борци отишли у рат на позив државе, а да су годинама касније они и њихове породице дискриминисани од исте оне власти која их је гурнула у несрећни рат.
– Они су бранили и прали личност и дело Мила Ђукановића. То нас много боли – рекао је Крцуновић.
Најављене су кривичне пријаве против министара одбране и спољних послова Рашка Коњевића и Ранка Кривокапића за самовољно удружено подизање спомен-плоче са хрватским званичницима мимо Владе чији су министри, а на штету државе Црне Горе.
Извор: новости
