Пише: Иван Милошевић
У Студентском дому у Подгорици викендом нема гријања и топле воде, а у посљедње вријеме то се дешава и радним данима. Кажу да је тако већ четири мјесеца и да им је речено да је то због замјене гријача. И шта раде студенти да то промијене? Пишу медијима! О кукавно студентство угашено, јада сваког видјех, али овог вашег не видјех! Какви медији, студенти, каква саопштења и дописи, господо студенти, какве трице и кучине! Побуна, студенти, урбана студентска побуна, затварање у студентској мензи или у неком од факултета, ставите редаре на врата, да нико не може да изађе, али ни уђе, па онда зовите медије да прате вашу побуну, односно они ће тада сами доћи и све то ће да преносе директно!
Па ћете онда да видите како се мијењају гријачи и загријавају радијатори, па ћете онда да видите како држава муњевито реагује, када се побуни њен највиталнији дио, њена будућност, нада и спасење! То су кораци слободних студената који не пристају да се неко зеза са њима, па не могу да се грију и купају, односно не могу да уче и излазе на испите. А ви кренули дописима медијима, кукањима по штампи и порталима! Гледате политичаре, па и ви бисте њиховим путем! Саопштењима преко медија да мијењате гријаче и гријете радијаторе! Мало морген, господо студенти, саопштењима ћете само омогућити да се најгори међу вама дочепају студентских функција, као предсалона салонских политичара! Чуј, студенти се против хладних бојлера и радијатора боре саопштењима! Далекои ће да догурају! До још хладнијих бојлера и још хладнијих радијатора!
Прије четрдесетак година у Студентском граду у Београду организовали смо побуну због лоше хране. Једнога дана у вријеме ручка преко 1000 студената у студентској мензи просуло је по столовима супу и почело да урличе “Уа”, “Уа” и побуну наставили по студентским собама. Са тераса смо лајали на звијезде, читав Нови Београд од нас није могао да спава пар ноћи. Послије пар дана дошли су челници тадашњих београдских комитета, организовали сусрет са студентима у мензи и прихватили све наше захтјеве! Сљедећег дана смо добили такве порције да нијесмо могли да их поједемо, а по собама су дијелили колаче и сладоледе. И то је трајало читаве године, чак су нас комитетлије обилазиле једном мјесечно да провјере јесмо ли задовољни! Када нијесмо били, лајали смо ноћу на звијезде, а ујутру рјешавали све проблеме! Били су то лијепи дани студентске побуне, бунили смо се чак и када нијсмо за побуну имали разлога, бунили смо се из чистога хира и несналажења шта ћемо да радимо са слободом! Међутим, знали смо да се изборимо бар за основне постулате слободе и људског достојанства. Нијесмо звали медије, они су сами долазили и снимали шта радимо, што је био јавни притисак на тадашње београдске комитетлије! И професори су долазили у мензу да одрже предавања о етици и слободи. На тим предавањима схватили смо како је слобода ријетка, брзо нестане без трага и гласа и да се за њу треба борити и то само ако си и ти слободан!
А све то је било у вријеме комунизма, једнопартијског система и званичне брозове идеологије! А данас у ово вријеме тобожњих евроатлантских вриједности, глобализма, интернационализма и радикализма, подгорички студенти мијењају гријаче и радијаторе дописима медијима! Срамота! Побуна, господо студенти! Са разлогом или без разлога, али слобода се о томе и не пита! Тек када је има схватите да сте велика нула без слободе! Ту не помажу дописи медијима!
