Пјесник и есејиста Веселин Митров Ракчевић није знао за људске и националне мијене, није се дао промијенити, стојао је стамено. Оно по чему ће га божанство поезије памтити стоји у Белом анђелу, у пјесмама са историјском тематиком. То су на комеморацији поводом смрти Ракчевића казали пјесник и предсједник Удрузења књижевника Црне Горе Новица Ђурић и пјесник Перивоје Поповић.

Поводом смрти Веселина Ракчевића Удружење књижевника Црне Горе одржало је комеморацију у Српској кући.

–Наш професор, пријатељ, пјесник и есејиста Веселин Митров Ракчевић, био је човјек којег су уважавали у свим удружењима. Није знао за људске и националне мијене, није се дао промијенити, стојао је стамено. Он је био човјек који је увијек друге бранио од себе. Његова поезија најбоље говори о њему, казао је на комеморацији поводом смрти Ракчевића пјесник и предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић.

Пјесник Перивоје Поповић подсјетио је да је Ракчевићево књижевно дјело преведено на скоро све велике европске и свјетске језике.

–Ја сам о Веселину Ракчевићу писао као о професору, пријатељу и брату. То говорење био је покушај да се оцијени оно сто је он стварао. Ракчевић је језички припадао српском језику, али припадати читавим бићем језику Његоша и етици Марка Миљанова је не само велико за малу Црну Гору, него има мјеста и у просторима европске и свјетске литературе, казао је Поповић.

Додаје да је Ракчевић велики пјесник, у великим пјесмама.

–Оно по чему ће га божанство поезије памтити стоји у Белом анђелу, у пјесмама са историјском тематиком… Веселин је одабрао да буде пјесник. Он је уствари тако рођен. Мало је пјесника који су рођени као пјесници. Као пјесник је створио оно што га чини симболом за нека будућа времена, и зато није ни могао да буде кукавица, пјесник Перивоје Поповић.

Књижевник Веселин Ракчевић преминуо је прије два дана у 77. години у Подгорици. У родној Подгорици завршио је осмогодишње и гимназијско школовање, а студије на Универзитету у Београду.

Писао је поезију, есејистику, критичке текстове и објављивао у релевантним књижевним часописима и периодици.

Био је предсједник Подружнице Удружења књижевника Црне Горе за Подгорицу и Даниловград, као и потпредседник Удружења књижевника Црне Горе, члан Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије и Друштва српских књижевника Црне Горе и Херцеговине, као и члан Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Један је од оснивача књижевне Трибине „Ријеч“Удружења књижевника Црне Горе.

Веселин Ракчевић је добитних најзначајнијих књижевних признања у земљи, региону и иностранству:Награда Радио Телевизије Титоград, 1967.године, награда Студентског града у Београду, затим Награда Абрашевићевих вечери поезије, Први пјесник Југославије, Цељски сусрети, Пјеснички прстен Суботице, Интернационалне награде „Пено Пењев“ и „Лирски глас“ Софије, Прва награда Међународног фестивала у Софији.

Добитник је највиших и најугледнијих признања Удружења књижевника Црне Горе: Награде Марко Миљанов УКЦГ(2002); Видовданске повеље Трибине „Ријеч“УКЦГ(2010) и награде Макаријево слово Удружења књижевника Црне Горе за животно дјело 2022.године.