У организацији Српске православне црквене општине которске и Српског пјевачког друштва „Јединство” (Котор 1839), синоћ је у цркви Светог Николе у Старом граду приређена промоција књиге „Отац Момо“.
Уредница издања проф. Љиљана Чолан је казала да је првобитна замисао била да књига носи наслов ,,Српски писци о оцу Мому” и да буде штампана као зборник текстова, а након низа књижевних вечери, на којима би познати писци говорили о својим сусретима са оцем Момом.
–Како због пандемије нисмо успјели одржати поменуте програме и читања, одлучили смо да сакупимо постојеће текстове о оцу Мому, углавном написане након његовог упокојења. Као уредник књиге покушала сам направити причу о његовој личности од тих текстова. У томе ми је много помогао Михаило Пантић, српски књижевник, критичар и универзитетски професор. Књигу је написао сам отац Момо, пером својих пријатеља, пером својих предходника, пером својих духовних чеда и гласом првог српског архиепископа Светог Саве, казала је Чолан.
Она је даље појаснила да је књига подјељена у три дијела.
–У првом дијелу су текстови свештених лица којима је отац Момо био узор и духовни отац. Сусрети писаца са оцем Момом су посебни дио ове књиге, а трећи дио је глас савремених књижевних стваралаца који су се сусретали са њим и касније своја дјела прожимали његовим причама, додала је Чолан.
Протојереј ставрофор Гојко Перовић – ректор Цетињске богословије, истиче да је једна од особина православног исповједања вјере, да Бога можемо видјети у човјеку.
-Онај који себе зове хришћанином је дужан да потврди и посвједочи да је Бог у људима. Отац Момо Кривокапић није просто био само поп, иако је оно поп Момо остала најпрепознатљивија лозинка свих оних који су га знали. Он је успио да посвједочи оно о чему је говорио на својим бесједама. Онога коме је служио свету литургију, и онога у име које је крштавао, вјенчавао и сахрањивао. Иначе свештеник се налази на једној оштрој ивици између лажи и истина. Ако посвједочи Бога онда је прави поп и прави хришћанин, а ако га не посвједочи онда је заиста забрљао. Тако да је тај максимализам између свега или ничега, борба у коју се упустио поп Момо и у којој нема неријешеног резултата, у којој нема подјеле бодова већ или га има или нема. Ко га је срео или познавао, а сада можемо рећи ко сусреће његову дјецу како биолошку тако и духовну, тај зна да Бог постоји. Скромни поп који је божији дом држао у бљештавилу и хор ,,Јединство” на европском нивоу препознатљивости, и Богословију благословом Божијим, Сабора и митрополита, васкрсао из пепела. Он у својој околини није имао ништа украшено што би га издвајало у материјалном смислу од других људи. Са друге стране потиче из једне аристократске породице из Цуца, удружене са породицом Милина такође аристократском, и то што је потомак генерације свештеника, значи да је дошао по Божијем благослову, казао је о оцу Мому протојереј ставрофор Гојко Перовић.
Књижевник Никола Маловић се присјетио времена када је као књижар и издавач предложио оцу Мому, да иза себе остави писани траг.
–Он је тада скроман пожелио да таква књига буде тумачена њим самим, о његовом животу и свему што зна, не изађе. Отац Момо је добио стипендију Оксфорда, а чинодејствовао је преко 50 година у Котору. То је управо оно што је говорио апостол Павле када је савјетовао свакога да остане тамо одакле је. Причати са оксфордским умом је било оно што је обиљежило добар дио мог живота, а значи да се тај разговор разликује по дубини, по разним димензијама. Мислим да је интелектуално вагао сваког од нас исповједајући нас за вријеме или мимо литургије. Он је дакле био великан, духовник, исповједник и мецена, наводи Маловић.
На књижевној вечери говорили су још и члан управе Српског пјевачког друштва ,,Јединство” Драган Ђурчић и сликар Вељко Михаиловић, који је у знак сјећања на оца Мома насликао слику са мотивима цркве Светог Петра Цетињског у Прчању.
У музичком дијелу програма учествовало је Српско пјевачко друштво „Јединство (1839)” и виолинисткиња Душица Кордић, која је извела једну од омиљених композиција оца Мома Кривокапића”, пренио је Радио Ко
