У гласању спроведеном на сајту Ранкер, уз учешће преко милион људи, српска застава проглашена је најлепшом на свету, испред застава Црне Горе, бивше Југославије, Тибета и Турске.
У гласању за најлепшу заставу учествује више од 230 државних застава, а застава Србије је тренутно број један. Гласање је стално отворено, а српска застава је на истој позицији последње две године.
На српској застави су три боје, хоризонтално распоређене у поља истих димензија, црвена на самом врху, плава у средини и бела на дну.
Стручњаци за заставу сматрају да симболика боја није везана за наше специфично подручје и национално искуство, али ова значења виде као универзална. Они нуде објашњење по коме је плава боја симбол верности и оданости, а бела симбол чистоте и поштења.
У народу се верује да црвена боја на српској застави представља крв проливену за ову земљу, плава представља слободу, док бела представља мајчино млеко које храни снажну српску децу.
Државну заставу поред тробојнице чини грб са круном. Испод круне је приказан двоглави орао, који је симбол једнакости божанске и земаљске власти. Орао носи мали црвени штит са крстом, четири стреле и два златна љиљана.
Последња верзија заставе је из 11. новембра 2010.
Најстарији сачувани подаци о бојама српске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава И (1232 – 1243) сина Стефана Првовенчаног, унука Немањиног. Према једном дубровачком документу из 1281. године – који садржи опис драгоцености и предмета, који су у трезору у Дубровнику оставили на чување син краља Владислава жупан Деса и удовица, краљица Белослава, застава је била „веxиллум унум де зендато рубео ет блаво“ – застава од платна црвеног и плавог (зендато је ченда, врста лаганог, свиластог платна).
Извор: корени
