Савез удружења Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине Беране добило је Велику повељу Светог Саве на Савинданским свечаностима који су одржани 30.јануара 2022. у Колашину. На великој повељи Светог Саве коју је уручио предсједник удружења протојереј Раде Радовић, брат блаженопочившег митрополита Амфилохија, је написано да Удружење књижевника,пјесника и умјетника Срба из Црне Горе и расијања ”Горска Вила” из Подгорице додјељује велику повељу Светога Саве ”ради очувања вјековних слободарских традиција,српског језика, ћириличног писма и својих вјековних огњишта на територији Српских простора Васојевића и простора гдје живе и битишу у православној Васељени”.
Ово велико и значајно признање примио је предсједник Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине историчар Горан Киковић,који се овом приликом захвалио на овом највећем признању које је добио савез удружења које он представља већ од 2017.године и чији је оснивач и идејни творац. Киковић је овом приликом истакао да Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине Беране коју сачињавају:Српско историјско културно друштво “Никола Васојевић” Беране и Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору-андријевица и Удружење добровољаца ратова до 1918.њихових потомака и поштовалаца Беране,ће наставити да и даље ради на културно-просвјетном раду на територији Васојевића и долине Лима и да ће увијек ићи Савиним путем,јер је то једини исправан пут којим Срби треба да иду. Киковић је потом истакао да је традиција Светога Саве у Васојевићком крају велика. Он је потом казао да то је и природно када је у народу дубоко укоријењено сазнање да је Свети Сава основао Будимљанску епископију и да је у њој често у пролазу боравио.
–У Васојевићима има неколико назива везаних за име Светога Саве. У селу Слатини код Андријевице имају два таква назива. То су Крштена вода за коју народно предање каже да ју је закрстио Свети Сава. Ово је свакако у вези са Водакршћењем, када се у црквама за кршћава вода (18. јануар). У народу се вјерује да је Свети Сава „ову воду благословио те се обавезно узима за справљање свих врста лијекова и народних мелема“. Један засеок у Слатини код Андријевице зове се Савин До. Предање је да се ту на путу из Зете у Рашку одмарао Свети Сава. Исто тако се за Светога Саву везује и Немањића пут који је ишао преко села Божића. У Горњем Бихору једно село зове се Савин Бор. Предање је да се ту налазио стари бор на коме је Свети Сава урезао крст приликом постављања крстова тамо гдје није било цркава, што је иначе у Савино вријеме било уобичајено. У истом мјесту постоје и мјеста звана Савино Брдо и Крс. У Крсу се налази православно гробље. У селу Лагатор, мјесто старог православног гробља код црквишта зове се Крс. Према подацима Милисава В. Лутовца, данашње село Бистрица у Доњем Бихору некада се звало Савино Поље гдје се сада задржао стари назив за средишњи дио села. У селу Бубањама код Берана један бријег зове се Крижевица по томе што је на том мјесту Свети Сава поставио крст. Мјесто у Бабином Пољу код Плава зове се Крсна стијена, гдје је Свети Сава поставио крст.„Интересантно је напоменути да је највише остатака старосрпске културе сачувано баш на исламизираним подручјима“ у Васојевићима. Тако, поред очуваног ономастикона старих српских гробаља и црквина, тамо је сачувано и екавско наречје, а пажљивији посматрач би могао запазити да је тамо боље очувао и расно словенско обиљежје људи“.пише у својим истраживањима Радомир Губеринић мислећи на подручје Горњег Бихора гдје се до данашњих дана очувала традиција везана за Светог Саву, закључује Киковић.
