У Дому културе Војвода Степа било је представљање часописа „Глас Холмије“ број 53 и књиге и промоција књиге историчара Горана Киковића ,“Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918. У програму су учествовали : Горан Киковић, аутор књиге и главни и одговорни уредник Глас Холмије, Бранислав Оташевић, рецензент књиге и предсједник Издавачког савјета часописа Глас Холмије,Давид Лалић, рецензент књиге и члан издавачког савјета часописа Глас Холмије, Миличко Трифуновић, предсједник Удружења добровољаца Беране и гуслар Боривоје Делетић.Домаћин је био предсједник Удружења добровољаца Војвода Степа Бранко Савић,који је овом приликом бираним ријечима поздравио побратиме из Берана који су овдје 2010.године потписали са нама повељу о побратимству.
О значају часописа Глас Холмије говорио је Бранислав Оташевић, рецензент књиге и предсједник Издавачког савјета часописа Глас Холмије,који рекао следеће: ”Као што је познато прије десет година је изашао први број часописа ”Глас Холмије”.Часопис је покренуо Горан Киковић,са групом ентузаиста и родољуба,који су се супроставили антисрпској полититици владе Мила Ђукановића. Хоћу овом приликом у својству предсједника Издавачког савјета да искажем да сам задовољан уредничким радом колеге Горана Киковића и са мисијом коју је ”Глас Холмије” имао свих ових десет година и са 53.броја која су изашла до нашег првог јубилеја. Од почетка сам имао став да ваља да подржимо часопис Глас Холмије, као израз могућности културних прилика из нашега краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне. Очигледно да се након деценију постојања наш часопис истако и да су га препознали не само у нашем крају, већ и у Црној Гори. Тако, уз добру вољу коју су показали они који су се окупили око часописа, да може израсти до овог нивоа када су прилози који су објављени у нашем часопису проглашени за најбоље у Црној Гори, истакао је Оташевић.
О књизи “Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918. своје слово је дао Давид Лалић,који рекао следеће: ред нама је рукопис Горана Киковића, професора и истраживача прошлости српскога народа на горњем току Лима, али и шире, која својим садржајем плијени пажњу љубитеља историјске ријечи, али и обичних читалаца.
Рукопис је насловљен ”Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату од 1912. до 1918. године”. Монографија је приређена са именима хиљаде Васојевића која се први пут јавно објављују на једном мјесту. Ова монографија даје информације о свим погинулим и умрлим војницима из долине Лима које су својим дјеловањем, личном храброшћу и разборитошћу дали своје животе на достојан начин како у борби против Турака за ослобођење од вишевјековног ропства, тако и у борби против аустоугарске окупације. Ова вриједна књига, плод дугогодишњег истраживања и научно-историографски заснована на документима, пружа обиље података који се први пут објављују сажето, тематски интегрисани на једном мјесту, што читаоцу омогућава лако поимање историјских прилика и разумијевање улоге истакнутих протагониста у њима.
У тематској разуђености штива монографије налазимо многе, први пут поменуте и у историографији недовољно обрађене личности. Кроз редове ове књиге провијава став о вриједностима у друштву уопште. Види се с једне стране напор, самоодрицање наших предака у жељи да дођу до слободе, скидање јарма ропства с врата, патриотизам до неслућених граница праћен самоодрицањем.
Сâм аутор је написао више радова и књига на ову тему која су позитивно оцијењене од критике и прихваћене од читалачког аудиторијума. Простор је вјечити оквир живота, иако је у суштини бесконачан, као што је и бесконачна људска мисао. Горан Киковић у свом стваралачком поступку настоји да га упозна што је могуће свестраније и у корелацији са квалитетом живљења човјека и људским заједница у њему. Своја виђења износи у разним приликама и разним поводима.
Књига није много обимна , али по питањима која су у њој покренута врло интересантна, па док се чита изазива размишљања, компарације па и лична одређења. Она је допринос објективном тумачењу времена у прошлости и садашњости, објективна анализа о узроцима и посљедицама догађаја, чиме помаже разумијевање истих.
Идеја да се појави ова књига дошла је као жеља да се што више историјског материјала сабере и да се објави историјска слава српске војске која је у времену Балканских ратова и Првог свјетског рата чинила чуда од јунаштва, а српски народ се послије 457 година ослободио турског јарма и зулума и исто тако јуначки дочекао аустороугарског окупатора.
Циљ појављивања ове вриједне монографије јесте да се великим мозаиком догађаја и личности оствари богат сазнајни и емотивни доживљај који је, донекле, и мемоарског карактера, јер се у њој налазе имена погинулих и умрлих предака и њихове биографије.
Књига осликава драму и славу српског народа и хронолошки обухвата тематски одабране текстове у којима су доминантни етички елементи као што су: хуманизам, оптимизам, епски менталитет као и интелектуални успон који служи за понос роду српскоме. Књига има сазнајно-научни карактер, а основни њен мотив је доживљај једног херојског времена и његових главних актера у дужем периоду. Аутор одаје почаст и дивљење прегаоцима који су у ратним условима сачували од заборава свој понос, јер треба замислити изгладњелог ратника који сједећи на снијегу албанских гудура, ”руком коју не осјећа, биљежи свој живот”.
Читајући ову књигу која својим насловом говори да су преци и потомци повезани, јер без сазнања о прецима, која нам аутор зналачки сјајно представља, не бисмо знали за славне епопеје: Вртијељке, Мокре, Шекулара, Полице, Калудре, Виситора, Гребана, Дечана, Богићевице, Гласинца, Млађа, Брегалнице, Скадра, Мојковца… Овом књигом аутор нас подсјећа да смо народ снажног надахнућа и моралног наслеђа, са великим интелектуалним дометима, да смо храбар народ који живи и опстаје и у најтежим временима ропства. Кроз обиље докумената књига нам даје слику о тим бурним историјским догађајима и за њу се може рећи да је својеврсни музеј Васојевића, натопљен лирском љубављу.
И овом књигом Горан Киковић је, ношен урођеним, побуњеничким рефлексом, устао против заборава који се усађује последњих деценија и у наше биће. Зато је велика мисија ове књиге да нас зближи са нашим узорним прецима, да памтимо њихова имена и не заборавимо њихова високоетична дјела, закључио је Лалић.
Затим је у сали Центра за културу одржана академија, односно концерт народних пјесама и игара у извођењу фолклорног ансамбла „Вила“ из Новога Сада. На почетку вечери присутне је у препуној сали поздравио у име СНО ВАСОЈЕВИЋА предсједник Горан Киковић који је пренио братске поздраве из Васојевића и истакао да долазе из слободног српског града Берана. Он је подсјетио на заједничке борбе српског народа у Србији и Црној Гори и на значај добровољаца истакавши да се братске везе без обзира на границе и даље одржавају.Наступали су и гуслари Петар Јагошев Мишовић и Боривоје Делетић.
Киковић је овом приликом уручио Велике повеље Холмије предсједнику и секретару Удружења добровољаца Војвода Степа Бранку Савићу и Ђорђу Хајдуковићу.
Киковић је на путу од Зрењенина према Београду на пригодан начин уручио Велику повељу Холмије некадашњем предсједнику Општине Нова Црња Пери Миланкову.
