У “Матици српској” у Даниловграду синоћ је одржана трибина поводом 100 година од рођења Благоја Јововића, српског осветника који је 1957. године у Аргентини извршио атентат на Анту Павелића, ранио га, од посљедица рањавања Павелиће је нешто касније и умро. Трбини је присуствовала и Благојева кћерка, Марија, која се обратила и захвалила присутнима што чувају сјећање на њеног оца и његов подвиг. О животу Благоја Јововића, говорили су Миљан Станишић из Удружења Бјелопавлића “Бијели Павле”, Огњен Војводић, српски аналитичар, Тихомир Бурзановић, аутор књиге “Два метка за Павелића” и Иван Милошевић из Удружења за геноцид.
Сви они су закључили да је војска којој је припадао Јововић под командом генерала Драже Михаиловић била једина регуларна војска у тадашњој окупираној Југославији и да се борила за краља, монархију и отаџбини. Генерал Михаиловић и ЈВуО нијесу били оно што су о њима говорили комунисти, већ су часни официри попут Михаиловића, али и Павла Ђуришића, Ђорђа Лашића и осталих, дали животе за своје идеје и током рата су пружали стални отпор Њемцима и до краја се борили против комуниста.
–Благоје Јововић је син Јована Лазарева, чувенога комите, неустрашивог борца проти аустроугарске окупације. Рођен је 1922. године у Косићу у познатом бјелопавлићком братству Јововић, које се разгранало од ширег братства Брајовић, а које је кроз историју изњедрило велики број и јунака, родољуба и паметара, који су прославили не само своје братство и Бјелопавлиће, него и много више, од којих ћемо поменути и његовог претка Мушику Павићева предводника свога братства у бројним ратовима и значајнијег Бјелопавлића свога времена. Управо је Благоје најсјајнији њихов изданак, на чији подвиг му је захвално васколико Српство. Благоје је још као млад слушао приче о бојевима и јунацима, које су се причале око огњишта у њиховом дому, од његовог оца, дједа и других, што је надахњивало његову душу, упијајући сваку ријеч паметара, о слободи, правди, служењу истини, о јунацима и њиховим подвизима, који су се за те истинске вриједности жртвовали и прославили. У личности Благоја Јововића су биле уткане најузвишеније вриједности којима човјек стреми, тј. на правдољубљу, слободољубљу, човјекољубљу, и то све у славу Бога истинитога, што је он то све својим животом и дјелима потврдио, па ће се не само данашње генерације, него надамо се и будућа покољења њега радо сјећати и надахњивати се његовим подвизима, као грандиозни примјер како треба да се служи отачеству и своме српском роду. Атентат на усташког поглавника Антa Павелића, главноодговорног за геноцид над стотинама хиљада Срба, Благоје Јововић је сматрао и за своју дужност, посебно када је у конкретном судски аспект заказао, па је у њему проговорио и зов својих предака и јунака из славне и побједоносне Мартинићке битке, која је била међаш црногорко-брдског уједињења и убрзо њеног међународног признања, као и зов јунака са чувених битака од Каркове Луке, Ћуриоца и сијасет других бојишта у којима су његови и наши славни преци уз велике жртве прославили српско оружје и слободу златну. За осветом и правдом са неба су вапиле и душе стотина хиљада невино уморених у сатанистичким, дивљачким усташким оргијањима, истакао је Миљан Станишић.
За Огњена Војводића Благоје Јововић је праводлавни патриота.
– Он је православни патриота који је препознао врбовање од револуционарних организација. Резултат Сарајевског атентата је Југославија, Јововићев атентат је одбрана од последица Југославије. Сарајевски антентат је резултирао погромом српског народа, а атентат на нацистичког поглавника Павелића је одбрана српског народа. Благојев атентат је имао благотворне последице по српски народ успостављањем безбједоносне дистанце према намјерама непријатеља. Благојевим атентатом је извршена правда над злочинцем за злочин геноцида над српским народом, која је изостала после Првог и Другог Свјетског рата у обије Југославије према злочинцима у геноциду над српским народом, а што је резултирало развојем екстремистичких нацистичких, римокатоличких, исламистичких и левичарских организација у Југославији, рекао је он.
На трибини је било ријечи и о осталим српским осветницима, попут Војина Џогана и Вада Јанића, два четника који су убили Секулу Дрљевића.
Ово је била друга трибина о Благоју Јововићу, а намјера организатора је да се слични скупови одрже и у осталим градовима, како би се слика о Јововићу, али и о генаралу Дражи, ЈВуО, приказала у правом свјетлу. Закључено је да у Црној Гори о њима још влада искивљена комунистичка слика и да је Црна Гора једина држава на Балкану у којој се данас комунизам регенерише.
-Томе се треба супроставити, поручено је са синоћње трибине.
