Свети Сава слава Српског историјско културног друштва “Никола Васојевић” Беране и Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору прослављен је 29.01.2022.године у Беранама. Скуп је благословио јереј Александар Раковић,који је свечарима пожелио још пуно успјеха на културно-просвјетитељском раду.
Светосавско поздравно слово у име домаћина одржао је историчар Горан Киковић,предсједник Српског историјско културног друштва “Никола Васојевић”.
–Има данас оних који хоће да потру Савино име у Црној Гори. Они су вјероватно заборавили да је дјело Светог Саве толико грандиозно да му је тешко наћи примјер поређења, не само у нашем, него и у другим народима. Свети Сава је био високо цијењен и уважаван још за вријеме свог овоземаљског живота. Димитрије Оболенски каже да је Свети Сава био највећа личност 13.вијека, а др Жарко Видовић, да је у тадашњој Европи Свети Сава сматран за најмудријег човјека. Све то посвједочава да није лако говорити о Светом Сави. Ја бих био слободан, да после свега написаног о нашем духовном вођи, Светог Саву назовем највећим српским ујединитељем. При том не мислим да је он ујединио наше територије и земље, мада је и то радио, као што су то чинили и многи други српски владари, него је Свети Сава суштински и безусловно ујединио православну вјеру и српски народ. Плод те величанствене синтезе између хришћанске вјере и српског народа је светосавље, односно српско православље, које је и нашем народу и читавом свијету дало најдаргоцјеније плодове кад су у питању: црквена архитектура, иконописање, духовност, култура, умјетност и етика. Светосавље је дало нови духовни идентитет српском народу.Српски народ је стари народ, неупоредиво старији него што то тврди званична историја, али тек са просветитељском мисијом Светог Саве долази до коначног духовног и карактеролошког обликовања Срба. Стога је светосавље у ствари преображење српског народа, а ко то не види тешко ће икада ишта видјети. Треба подсјећати и овдје данас да се Свети Сава славио у нашем народу у школама на овим “просторима на светим водама Лима“ и “у турско вријеме“, што говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској – „Цариградском гласнику“. У броју 16 из 1904.године Иван А. Чукић, учитељ из Доње Ржанице, објавио је чланак у коме говори о Доњоржаничкој школи. Он, поред осталог, каже:
„Ево већ пета година од како је у овом селу отворена српска школа и од како у њој многи српчићи славе првог српског просветитеља Св. Саву. (…) Миралај Хамди бег испратио је прошле године два мајстора који су ову школску зграду из основа поправили. Нека му је велика хвала, а такође и Зејнел бегу који приложи 275 гроша преко свога опуномоћеника Асан ефендије на име помоћи сиромашним ђацима својих чифчија…Пошто у селу нема цркве то се народ на Светог Саву ујутру рано, искупио у школи гдје одржасмо јутрење. Обред су обавили поп Максим Поповић и поп Ново Недић…“. Даље се у чланку каже: „Пред многобројним народом из 6 села говорили су и то г. Мираш о чувању здравља, а потписати „Шта је темељ народности“… За све уредно весеље нека је хвала г. Мирашу, мјесном надзорнику Сави Чукићу, а особити мухтарима: Симону Чукићу, Милићу Аковићу и Нову Томовићу…“
Ево још једне репортаже у „Гласу Црногорца“ од 12.фебруара 1905. године, у броју шестом, на страни трећој, у којој се описује прослава Савин-дана у Беранама, које су тада још биле под турском влашћу, у којој стоји: „Светосавска прослава у Беранама – Извјештач М. Н. пише: Хитам да извијестим поштоване читаоце „Гласа Црногорца“ да смо ми Беранци ове године, прославили школску славу – Св. Саву, свечаније но икада. Ове ретке, с радошћу пишем, јер се оваковом одзиву овдашњих грађана, има радовати сваки брат Србин, и нећу прећерати кад кажем, да Беранци у оваквим и сличним случајевима, могу послужити за углед другима, сразмјерно већим и богатијим варошима у царевини.“Зато су наши преци опстали јер су увијек ишли стопама и путевима Светог Саве што и ми данас чинимо, казао је Киковић.
Српско културно-историјско друштво ”Никола Васојевић”-Беране донијело је одлуку да поводом десетогодишњице од изласка првог броја часописа ”Ѓлас Холмије” уручи ово признање прегаоцима,сарадницима и дјелатницима часописа. Велике повеље Холмије је уручио предсједник Друштва и главни и одговорни уредник часописа ”Глас Холмије”,који ове године објележава деценију од почетка излажења првог броја 2012.године.
Велике повеље Холмије добили су јавни дјелатници са простора Берана и Андријевице из области књижевности и културе и то: Давид Лалић, Мирко Вукићевић, Милан Мане Цимбаљевић, Благоје Шарић, Дарко Јововић, Вулко Шћекић, Бранислав Оташевић, Радован Обрадовић и Радоје Мишковић. У име награђених скупу се обратио књижевник Вулко Шћекић.
