Међу већим селима у Црној Гори која се последњих деценија суочавају са израженим исељавањем становништва убраја се и Мјесна заједница Велика, која се, на надморској висини од 900 до 1.700 метара, налази у општини Плав. Иако Велика захвата површину од 5.027 хектара, у њој данас, према процјенама, стално живи мање од 300 становника.
Према попису из 1953. године, ово планинско насеље бројало је 1.368 житеља, а 1981. године 717. Да је народ испод Чакора из године у годину масовно одлазио у неке друге крајеве указује и податак да је Велика 2003. године имала 417, а 2011. године свега 308 становника.
Статистика говори да је у Велици број новорођених знатно мањи од броја умрлих. То потврђују и званични подаци, према којима је Велика 1948. године имала 285 домаћинстава, а 2003. године 127.
Да је данас број домаћинстава знатно мањи него некада потврђује и дугогодишњи новинар из Велике Гојко Кнежевић, који тврди да су небрига друштва у цјелини и маћехински однос надлежних институција према овом крају у доброј мјери допринијели оваквом стању.
– Од Другог свјетског рата па све до данас Велика представља подручје које није имало одговарајући третман од надлежних институција. Ту се радило само оно што се морало, и то узгред, без икакве нарочите жеље да се да допринос развоју краја. Укидан је јавни превоз за локално становништво, саобраћајној инфрастуктури се поклањало мало пажње, док природни ресурси нијесу стављани у функцију развоја ове средине. У таквим околностима било је природно да народ, притиснут тежином живота, одлази у неке друге крајеве. Све се то дешавало иако је Велика током Другог свјетског рата, што је свима добро познато, преживјела прави погром од стране фашистичких снага. И умјесто да надлежи само због тога имају другачији третман према Велици, они су од стварних потреба житеља овог краја окретали главу, што је за сваку осуду. Зато је сада ситуација више него забрињавајућа, јер на овом простору из године у годину имамо све више затворених кућа – истиче Кнежевић.
Мјештани подсјећају да је школа у Велици основана средином 19. вијека и да је након Другог свјетског рата бројала преко 200 ученика. Сада броји свега осам ђака и то је најбољи показатељ да бијела куга озбиљно пријети овом мјесту.
– Прије неколико деценија у четири разреда имали смо и до 200 ученика, а сада их има двадесет пута мање. То је велика опомена за све нас, али прије свега за оне који се старају о развоју и опстанку наших села – наглашава предсједник Мјесне заједнице Велика Момчило Пауновић.
Из Невладиног удружење “Клуб Велика” указују да су изражена миграциона кретања плод бројних отежавајућих фактора, те да њихова давно поднесена иницијатива о успостављању посебне заштите подручја Чакора није добила зелено свјетло надлежних.
– Клуб Велика, као завичајно удружење, које окупља Величане и пријатеље, од оснивања указује на значајне потенцијале овог дијела Црне Горе и покреће разне иницијативе како би се ови природни ресурси користили на одржив начин, од чега би корист имали и локална заједница и Црна Гора. Упорно смо се обраћали Општини Плав, Влади и њеним ресорним органима али за већину иницијатива, као ни за ону око поновног отварања пута преко Чакора, нијесмо имали разумијевање, што свакако доприноси константном одливу становништа – истичу из “Клуба Велика”.
Извор: Дан (Дарко Јововић)
