СУЗЕ и јецаји чланова породица, пријатеља, комшија, допирали су јуче испред капеле у Рудару надомак Звечана, на северу наше јужне покрајине. Ту су јуче после подне, после седам дана, из Приштине допремљена тела тројице Срба убијених у Бањској, Стефана Недељковића, Бојана Мијаиловића и Игора Миленковића, жртава Куртијевог терора.
Тела су допремљена погребним возилима Косовске Митровице, а породице су јуче први пут виделе своје најмилије, допремљене, како сазнајемо, у врећама и покривене чаршавима.
У оближњој капели чланови породица, како и налажу наши православни обичаји, своје најмилије су пресвукли, да би их потом последњи пут одвезли до својих кућа.
У Рударе су посмртни остаци Стефана из Звечана, Бојана и Игора родом из Лепосавића, стигли у двоја погребних возила око 16 часова. Јецаји родбине допирали су испред капеле, а испред куће Недељковића у Звечану, комшије и пријатељи дошли су да изјаве саучешће. Скамењених лица стајали су на путу испред куће, у мимоходу, да одају почаст овом врсном спортисти и оцу три малолетне девојчице.
МУЧКИ убијени Срби биће сахрањени данас. Вечна кућа Стефана Недељковића биће у Врњачкој Бањи, у централној Србији, док ће Игор Миленковић бити сахрањен у селу Граничане код Лепосавића. Бојан Мијаиловић такође ће данас бити испраћен на вечни починак на градском гробљу у Лепосавићу.
Малобројне новинарске екипе биле су на путу испред капеле, где су непосредно пре допремања тела дефиловала возила тзв. косовске полиције, Еулекса и Кфора. Тешку, мучну тишину у капели и око ње јуче су прекидали само јецаји и тихи разговори новинара и окупљених грађана.
– Пролазе само да извиде ситуацију – коментарисао је један од грађана гледајући полицијска возила. Каже да се велика неправда слила на убијене Србе, њихове породице, али и читав српски народ ван Косова и Метохије.
– Од 1999. године и доласка међународних снага на Косово и Метохију Срби су убијани, угњетавани, терорисани… Немају слободу кретања, протерани су са својих огњишта, из кућа, станова, градова, са радних места…. И на све то та међународна заједница није реаговала, нити је то тај демократски свет желео да види и чује. Када су Албанци из шума убијали војнике и полицијаце тадашње Савезне Републике Југославије, регуларне државе и регуларне формације, они су били „ослободиоци“. А када се Срби боре за своја права, када хоће да заштите своје породице од терора Приштине, онда су „терористи“ – каже нам револтирано један од саговорника не желећи да му спомињемо име.
Љутито додаје да сви на свету имају право да се боре за своја основна људска и демократска права и да уређују своје животе осим Срби са Косова и Меотхије који су таоци Куртијеве власти, али и међународних мисија.
– Страшно је и престрашно којем смо терору изложени годинама. То се више не да трпети, јер тзв. косовска полиција на сваком кораку демонстрира силу. Ето видите, и мало пре колико је њихових возила прошло док очекујемо тела наших убијених комшија – закључује наш саговорник.
извор: новости
