На данашњи дан, 11. априла 1992. године, Ратко Симовић, Душко Баровић и Боривоје Зиројевић, резервисти ЈНА из Никшића, заробљени су на херцеговачком ратишту у једној улици код Шарића Харема, Мостар. Одатле су одведени у неку кућу иза Бијелог Бријега гдје су масакрирани, а потом пребачени у Груде и Војну полицију у Сплиту. Дана 14.04.1992. из сплитског логора Лора пребачени су у Дувно.
Драго Боснић из Дувна, број легитимације Међународног црвеног крста (МЦК) 6132, један од заробљеника из Лоре који је касније размијењен у Љубушком, дао је следећу изјаву:
«Дана 14.04.1992. године смо из Сплита из Лоре пребачени у Томиславград. Ја, Милорад Андријашевић-касније убијен у Шујици, Марко Дувњак-остао у Дувну са становницима, пет жена размијењених у Книну и Црногорци Душко Баровић, Ратко Симовић и Боривоје Зиројевић, као и Петар Пантић-убијен у Сплиту, смјештени смо у Дувно у школу часних сестара код војне полиције. Примио нас је Анте Радош (Боћа). Ту у полицији у затвору дана 22.04.1992. године око 19 часова умро је Баровић Душко од удараца задобијених приликом хапшења и у Лори. Покопан је у српском гробљу у Дувну…»
У поменутој изјави Драго Боснић, даље свједочи:
« 15 или 16.04.1992. године још су доведени Црногорци Лука Газивода, Драган Јаковљевић и Павле Поповић. Ту смо остали до 23.04.1992. године, а потом смо ја и свих пет Црногораца пребачени у средњошколски центар. У тој школи смо били заједно до 28.04.1992. године. За сво то вријеме, а посебно у Сплиту у Лори, смо били свакодневно злостављани и тучени. У Лори смо храну добијали сваки четврти дан. Лицима у униформама ни то нијесу дали да поједу већ су их за вријеме оброка тукли. 28.04.1992. године негдје око 17 часова је дошао Иван Кришто (Дугоњче) и одвео Црногорце, како је рекао, у Груде на размјену. Ја од тада губим сваки траг о њима».
Судећи по изјавама свједока Ратко Симовић, Боривоје Зиројевић, Павле Поповић, Драган Јаковљевић и Лука Газивода, су 28.04.1992. године, из Дувна одведени у непознато. У сваком случају Иван Кришто из Дувна тачно зна гдје су наведеног датума одведена петорица Никшићана, односно ко их је ликвидирао, а лице које је доставило податке Комисији тврди да о њиховој даљој судбини, поред Ивана Кришта, знају и следећа лица из Дувна: Илија Бановић, Антиша Јурић, Анте Летица, Франо Петровић-главни командант оружаних снага, Гласиновић, те чланови кризног штаба: Мијо Токић, Дражен Дилбер, Јосип Перић».
Посмртни остаци Луке Газиводе, Драгана Јаковљевића, Павла Поповића и Ратка Симовића пронађени су на локацији Међине код Мостара, одакле су отпремљени на идентификацију у Бања Луку, а потом на реобдукцију у Београд (која је обављена на ВМА 03.03.2004.године).
Посмртни остаци Боривоја Зиројевића пронађени су 23. августа 2006. године у примарној гробници на локацији Кологај, Дувно (данашњи Томоиславград). На истој локацији пронађен је и дио посмртних остатака Луке Газиводе, Драгана Јаковљевића и Павла Поповића. Реобдукција посмртних остатака Зиројевића обављена је у Невесињу 16. марта 2007. године.
За почињени ратни злочин над њима нико није одговарао, а срамним једностраним споразумом државних тужилаштава Хрватске и Црне Горе о гоњењу починилаца ратних злочина, који су 28.јула 2006. потписали државни тужиоци Младен Бајић и Весна Меденица, заобиђени су хрватски ратни злочинци над припадницима ЈНА из Црне Горе.
Извор: фејсбук Радан Николић
