Пише: Иван Милошевић

Витки Зиројевић вечерас је преписао Дритану бенседин, а Дритан га је позвао да размјене искуства и таблете ван скупштинске сале. И таман када ми се учинило да је дошло вријеме да се пређе на праву ствар и коначно расплете тај ДПС-овски чвор, Андрија Мандић је прогласио троминутну паузу! Гдје баш када је најинтересантније пауза, таман када смо били на прагу посланичке обавезе да се бране ставови гласача рукама и ногама, можда и понеким аперкатом, предсједник скупштине прогласи паузу!

Убудуће савјетујем да у оваквим моментима Мандић више не зове паузу – нека посланици са ријечи пређу на дјела и нека пред свим грађанима и у директном преносу докажу ко су и какви су, од каквог су карактера у људског (не)соја и имало им је или немало по коме доћи да бране част братства и на далеко познатог чојства и јунаштва! Предлажем да се одмах у скупштински правилник уведе забрана троминутне паузе у ситуацијама када су посланици на све спремни и када су емотивно припремљени да докажу шта знају и умију и докажу да не примају џабе позамашне плате! 

И под хитно бих замолио посланичке клубове да из свога саставе замијене типове попут оног ДПС-овца Абдића који закука над преласком посланика са ријечи на дјела и завапи над црногорским циркусом (његове ријечи) и замоли Мандића да што чешће даје троминутне паузе! Абдић је обичан провокатор, дестабилизатор и деконструкор формирања праве демократске атмосфере, односно схватања посланичке функције као дјела, а не вербалне силе и велесиле! Ионако знамо шта ће било који посланик било када и у било којој ситуацији рећи и било би лијепо видјети како се понашају у нешто промијењеној ситуацији када су им на испиту образ, јуначки карактер и морални сој! 

И не знам шта значи овим посланицима да од скупштинске сале направе позоришпну публику, гдје након реда дијалога или монолога долази ред аплауза и тако све унедоглед. Прије неки дан у албанском парламенту су паљене бакље, бачене су димне бомбе, по клупама су лепљени разни постери и поруке, предсједник парламента је поливан водом и тако слично! Свака част, момци из албанског парламента, тако се брани глас гласача и зарађује плата! А не као код нас све нешто у рукавицама, све се нешто извињавају једни другима, зову једни друге на помирење и на опроштење! Није скупштинска сала исповједаоница и није предсједник скупштине поп или Помоз Бог, па да дијели опроштења и моралне буквице! Посланици су пунољетни грађани, представљају сваки по 3000 или 4000 пунољетних бирача и у обавези су док су у посланичким клупама да оправдају наде које се полажу у њих. А то је да се на све начине боре за идеје због којих су их грађани и послали у парламент и због тога им обезбједили плате од пар хиљада евра! 

Трагом Зиројевићевог бенседина волио бих да сам видио како Дритан реагује на ту терапију, да ли му одговара или је недовољна за његов карактер, а и Зиројевић би имао прилику да покаже какав је морални љекар и да ли има снаге да примири Дритана или му није до чланака! 

На жалост, умјесто лепезе карактера, чојства и јунаштва, добили смо три минута паузе. И гарант да ће се због те паузе можда неко од присталица Дритана и Зиројевића негдје на улици одлучити да докаже коме су потребни или непотребни бенседини. А боље би било да о томе одлуче они који су све то сами изазвали, него да своје обрачуне преносе у базу и трују бираче својим неодлучностима, истинама и лажима и бенсединима!

Изванвербално убјеђивање и доказивање у парламенту је једна од демократских тековина. У земљама у којима је до тога дошло није се након тога ништа страшно десило, након пар аперката или више њих и неколико или више таблета више, политички живот је наставио да тече својим током, а и бирачи и посланици су били задовољни. Први јер су видјели своје политичке љубимце за које су гласали на дјелу, а други јер су поштено и својим рукама зарадили плату! 

Стога, Андрија, заборави на три минута паузе. Умјесто ње укључи додатне камере, да сви видимо ко је и од каквог кова. Можда нам тада постане јасно да је демократија буквално борба идеја и избор погледа на свијет. А без идеја и погледа на свијет човјек није човјек, а ни посланик није посланик! Нека им то право не одузима клаустрофобична троминутна пауза, која ништа не рјешава и удаљује нас од коначног циља – разрачунавања са нама самима, нашим фрустрацијама, глупостима, мудростима и дјечјим демократским болестима!

ПС. Можда ће Дритан и Зиројевић сјутра у скупштинком ресторану уз Карађорђеву или Бечку шницлу похвалити један другог какву су представу одиграли и да су за своју страну везали постојеће и добили нове гласаче и након ручка попиће по пиво и отићи заједно да гледају “Хероје Халијарде”. Због тога их гласачи нијесу послали у парламент и скупштински ресторан, али јесу да бране њихове ставове и погледе на свијет., Стога, Карађорђева њет, харашо хероји и заговорници дјела, а не ријечи!