У интервјуу за портал “Луча”, дугогодишњи новинар и дописник агенције СРНА, Тихомир Бурзановић који је однедавно и предсједник Удружења новинара Црне Горе, казао је да је медијска сцена у Црној Гори потпуно разорена.
–Имамо Јавни сервис који уређује предсједник државе, а воде ДПС портпароли и јастребови, док са друге стране имамо концерн или канцер „Вијести“ који безобзирно и противно вољи гласача са августовских избора, преузима велики број државних функција и то незаслужено, казао је Бурзановић.
Додао је да је Министарство за медије, које би по природи ствари требало да буде у ресору културе, припало некомпетентној министарки која у појединим моментима показује да није ни приближно способна за функцију министарке медија и да понекад дјелује као да не зна „да ли је дошла или пошла“.
–Застрашујући податак је да је у нову власт ушло 14 новинара и сарадника концерна – канцера „Вијести“ бескрупулозним наступима, као да су гласачи опозиције незнавени и немају своје кандидате, него су им то власници “Вијести” отели и поставили своје људе, који су се показали као катастрофална рјешења. „Вијести“, поред тога, на свој начин додатно, својом уређивачком политиком, разарају медијски простор и дијеле друштво у Црној Гори, али и са истим ефектима као и Јавни сервис, истиче Бурзановић.
Наш саговорник каже да је у новинарству у Црној Гори најпрофитабилније понашање „уљеза“, који са кратким боравком у овом послу, постају јавне личности које онда остварују политички каријеру што додатно компромитује новинарску професију.
–Просто је немогуће раздвојити новинаре и уљезе, јер су уљези агресивнији и безобзирнији, док новинари – професионалци испаштају. Несхватљиво је и да политичка елита и власници медија у Црној Гори раде на тако дугом трајању Јавног сервиса. Ваљда им постојеће стање у том медију одговара – што горе то боље. Са једне стране власници медија форсирају, на тај начин, лажни квалитет свог медија, док политичари своју неспособност оправдавају непрофесионалношћу Јавног сервиса. Јавни сервис треба затворити и свима дати отказе, а након тога формирати жири или комисију за пријем професионалаца и непартијски неострашћених новинара, истиче Бурзановић.
Додаје и да је сулуда идеја политичара и власника медија да се спасе штампани дневни медији, којих, за Црну Гору, има превише.
–Направљен је дил политичара и медија тако да политичари дају државни новац власницима штампаних медија, а они за узврат простор у њима издају за велике државне новце политичарима. Тако имамо моменат да Влада „спашава“ Побједу са 100.000 еура и Дневне новине са око 60.000 еура, односно спашава човјека који је власник Светог Стефана, као и скоро са 40.000 еура дневне новине “Вијести” чији власници имају банку. Невјероватна ситуација гдје се онима који имају новац и капитал даје још новца од државе, док се новинарима не даје ни новац, ни професија, ни достојанство ни сигурност како економска тако ни безбједносна, каже Бурзановић.
Према његовим ријечима, све ово говори да је новинарство у Црној Гори, у јубилеју -150 година новинарства, потпуно разорено и да су новинари понижени, мобинговани и уцијењени.
–Са друге стране, уљези у новинарству су, транзицијом власти, својом безобзирношћу и дрскошћу, заузели државне функције амбасадора, министара, помоћника, савјетника и других државних функција мада за њих, како је до сада пракса показала, нијесу дорасли, а да не говоримо о томе да поменуте послове не обављају баш најсјајније, наглашава Бурзановић.
Како каже, информације и вијести које објављују медији у Црној Гори су данас катастрофално новинарски урађене, лошије него икада раније.
–Све оне, без обзира који медији их објављује, имају политичку и страначку обојеност, која саме вијести доводи до апсурда, хумора и попримају тон саркастичности. Данас се у Црној Гори може причати о свему сем о професионалном извјештавању. Оно што је ужас медијске сцене је и наметање тема које немају никакве везе са Црном Гором, њеном садашношћу и реалношћу. Све вијести и теме су исполитизоване до неслућених граница, каже Тихомир Бурзановић.
У свему томе, додаје, су новинари немилосрдно злоупотребљавани и кориштени.
–Већина новинара у Црној Гори су данас на рубу егзистенције, без професионалног достојанства и под снажним мобингом уредника и власника, закључује Бурзановић.