Србија је окупирана држава. Да. То је сада потпуно очигледно. И то не споља, него изнутра. Председник државе и све остале институције су разоружане од стране злонамерне мањине. Мени се у неким ситуацијама учинило како је држава немоћна да уради било шта. Тој мањини није важна слобода да испољавају своје сексуално опредељење. И готово увек лажу када то говоре. Они би само, не бирајући средства и начине, да намећу идеологију која на овом простору нема своје природно упориште.
То што постоји Канцеларија НАТО-а при Министарству одбране чини се као много мањи проблем од ситуације где поједине неформалне, финансијски подржане и инструисане групације претендују да воде државу. И да је по потреби и заробе, када тако нешто затраже њихове газде.
Ове апологете ЛГБТ идеологије спроводе само глобалну агенду обесмишљавања и потирања сваке нормалне и природне заједнице. Рушења традиције и државе. А ми се све теже се одупиремо и хватамо дах, а тешимо се како смо много јаки. Они би да буду и држава и власт. А ми њихови поданици. То више и не крију.
И више није ни важно да ли ће сутра прошетати или неће, када су нас у ових месец дана већ тотално прегазили, самом чињеницом да су наметнули питање Европрајда као државно и национално питање број 1. Mи се тешимо да смо им нешто забранили, а они су свесни тога направили још један за њих важан корак. Психолошка баријера је пробијена, они менаџирају ситуацијом. Не знам да ли примећујете, али лисице су нам већ на рукама. Припремају се затвори за већину.
