На темељима Српске православне цркве Свете Петке у мјесту Завала општина Равно, римокатолички свештеник недавно је, на католички Петровдан, служио мису што је изазвало пажњу мјештана српске националности, као и пажњу братства манастира Завала који се налази близу остатака поменуте цркве. Ову цркву, односно њене остатке, и претходних вијекова римокатолички свештеници који су службовали у овом крају покушали су да присвоје и припоје својој цркви. Тада безуспјешно, а сада – на потезу су све институције које би требало да ријеше ово питање и заштите имовину СПЦ.

Нејасно је зашто се уоште на овом простору служио вјерски обред, а и ако је постојала нека оправданост за то римокатолички свештеници имали су свој простор за службу – темеље цркве Светог Петра.

– Овдје поред нема једно пет метара имали су римокатоличку цркву и нису служили на њој него на овим темељима провоцирају или присвајају ове темеље себи и својој нацији. То је недопустиво. Писали смо Заводу и комисији па ћемо видјети шта ћемо даље – рекао је игуман манастира Завала Василије.

Миса на темељима српске православне цркве Свете Петке која датира из 16. вијека изазвала је реакције српског становништва овог краја .

– Као доказ томе имамо доста тога, катастарских и било којих других докумената који јасно дефинишу о чему се ради и чије је то власништво. Ми ћемо иницирати да се наша имовина заштити и спремни смо да се на било који начин супротставимо својатању имовине СПЦ и манастира Завале – навео је Милан Путица.

Мјештани кажу да су локални католици предвођени њиховим свештенством чак два пута за вријеме Турске и једном за вријеме аутроугарске владавине покушали слично – да присвоје остатке Цркве свете Петке. Покушаји су завршавали на суду и у сва три случаја на суду је пресуђено у корист СПЦ.

– Ово је превасходно археолошко налазиште. Спорни су имовински односи. Ми наше археолошке остатке не можемо да посматрамо из тренутка у којем смо сада. Имамо богату историју и такве ствари не би смјеле да се дешавају – истакла је Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика.

Ивана Грујић директорка Музеја Херцеговине сматра да је ово изузетан археолошки локалитет који прати континуитет живљења и сахрањивања на овом простору вероватно до праисторије.

– Пошто се и сам локалитет налази на једној праисторијској главици на којој је долазило до неких нови градњи. Најзначајније је да је постојала средњовековна некропола стећака и у склопу те некрополе постојале су и цркве – додала је она.

Власти општине Равно, платиле су нова археолошка истраживања из којих је искључен Музеј Херцеговине из Требиња који је још 1957. године вршио истраживања на овом локалитету. Ова нова археолошка истраживања показују да испод остатака Цркве свете Петке постоје остаци грађевине из раносредњовјековног периода. И то је било довољно да римокатолички свештеник самовољно присвоји темеље српске православне цркве и све то запечати вјерским обредом.

– Потребно је урадити ревизиона истраживања читавог овог локалитета и одредити грађевине које су старије које млађе – сматра Грујићева.

Ошап Гаћановић додаје да је битно детаљно истражити мјесто и дати му важност националног споменика.

– Не би требало да се интерпретира у религиозне сврхе и да се присваја – сматра она.

Комисија за очување нацоналних споменика БиХ на основу прикупљених податак урадиће свој дио посла. Српско становништво овог краја очекује од свих надлежних институција и власти да стану у крај својеврсном покушају прекрајања историје овог краја.

Овај случај , уколико се присвајање не обустави, могао би добити и судски епилог.