Премијер Здравко Кривокапић очигледно нема проблем само са ДФ-ом, већ током шест мјесеци мандата није успио наћи заједнички језик и са најближим сарадницима. Неке је отпустио, неке суспендовао, а једно је тачно, да једино изгледа нема проблем са ДПС-ом и њиховим кадровима које је окупио.
Па, да кренемо редом и приближимо јавности с ким је све Кривокапић ушао у клинч, а да то нијесу политичке партије.
Након избора премијер Здравко Кривокапић је склонио све најближе сараднике са којима је до тог момента и у току кампање сарађивао. Препознати борци за демократију у борби против режима, који су, сваки појединачно, признатији и познатији били од самог Кривокапића, један по један, морали су напустити његово окружење због његове самовоље.
Убрзо након ступања на функцију Кривокапић је без јавности познатих разлога напустио један од најближих сарадника Жељко Савовић, савјетник за унутрашњу политику.
Савовић није хтјео у јавности да открива узрок његове оставке рекавши да је премијера у писаној форми обавијестио о својој одлуци. У кулоарима се увелико причало да га Кривокапић на своју руку отјерао сарадника којег је само мјесец раније сам бирао.
Након Савовића кабинет премијера је напустио и Срећко Црногорац који је био на дужности савјетника мандатара за састав нове владе Црне Горе.
„Напуштам функцију савјетника, у вјери да ће народ у предстојећем периоду добити своје задовољење за трећину вијека испуњених пропадањем, муком и владавином најгорих, да ће црква бити заштићена како јој по цивилизацијским нормама савременог свијета напокон и доликује, а држава усправљена на ноге, модернизована и оснажена”, написао је Црногорац тада на Фејсбуку.
Највећи одјек у јавности је изазвала премијерова иницијатива за смјену министра правде Владимира Лепосавића који је изнио свој лични став о геноциду у Сребреници рекавши да он сматра да геноцида није било.
Кривокапић је парламенту послао на изгласавање његову иницијативу за смјену министра која је последња тачка засиједања Скупштине која би према нашим сазнањима требала да буде до краја недеље.
Предлог за смјену Лепосавића је изазвао у грађанству огромну буру и револт при чему су грађани организовали протесте против смјене.
Премијер се потом сукобио са Божом Милоњићем генералним секретаром Владе због тога сто је одбио да потпише Темељни уговор.
Подсјетимо, Кривокапић је у Београду одбио да потпише Темељни уговор рекавши да би он требао да буде потписан у Црну Гору, као и да предсједник Скупштине Алекса Бечић и вицепремијер Дритан Абазовић подржавају ту његову одлуку.
Милоњићу се, као и према незваничним информацијама многим члановима Кривокапићевог кабинета, није допало то што се Темељни уговор није потписао.
Прије неколико дана је објављено да је и Андријана Ђордан напустила Владу а била је његов избор и најближи сарадник а у јавности су кружиле информације да је премијер и сам хтјео да је смијени.
Све ове ситуације иницирају на то да је унутар Владе бура и огромно неслагање премијера и његових најближих сарадника и да Кривокапић нема како он говори само са представницима коалиције “За будућност Црне Горе” проблем.
Осим коалиције чији је носилац листе био премијер има и индиректне сукобе са лидерима других партија парламентарне већине јер његове наводе да Бечић и Абазовић утичу на њега кад је Темељни уговор у питању су демантовали и назвали неистином.
Очигледно је да премијер једино са ДПС-ом нема проблема и да са њима једино може да нађе заједнички језик јер од тренутка када је ступио на функцију само са њима сарађује без икаквих размирица. Да ли је премијер Кривокапић заправо неки нови ДПС остаје нам да видимо али досадашњи учинак води ка томе.
Извор: Борба
