Минуло је осам вјекова од дана када је наш народ добио духовно пунољетство формирањем своје народне цркве, а кроз њу и њеном духовношћу и народне државе и просвете. За то највећма заслуга припада великану нашег народа – светом и дичном Сави Равноапостолном, који остави све, а припаде му сва наша историја, који умину у пустињу, а живи у сваком нашем дому. Од давних дана када је тијелом ходио српским земљама до данас, остао је најдражи гост сваком сину ове земље, он који нас гости даровима духовним, хљебом којим се напајамо од њега до данас, наш Гостопримац и Гостољубац.
Он сваког воли из рода свога, и свакоме се радује, а посебно младости нашој којој је увијек био више од оца и брижнији од мајке. Он који је још млад постао отац оцу своме, учи нове нараштаје да иду стопама његовим. А имају коме да следују и од кога да се поуче. Ко год је тим путем од раних година пошао, одужио се, попут њега, најбољег, своме народу и био понос својој земљи. Свак ко је велики и свет био, на њега се угледао и код њега учио. Зато, роде, браћо и господо српска, омладино православна, да му вазда следујемо!
Подвиг вјере светог оца Саве и подвиг вјерности и ревности наших дана спајају крајеве наше историје и затварају златни круг гдје прошло и будуће чине складну цјелину у чијем средишту стоји богомудра ријеч нашег Просветитеља. Из те перспективе, гдје временска граница узмиче пред храбрим погледом и чврстим срцем, можемо да се загледамо у чудесне очи најславнијег међу великим Немањићима и да прочитамо шта би свети поручио нама данас, као народу крштеном, дјеци Божјој, младом нараштају и сваком од нас појединачно.
Тако би свети Сава поручио братству на Цетињу да неугаслом чувају ватру слободе, која се одатле распирила свему српском роду, надахнута управо његовим светим ликом.
Подгоричком братству би најмлађи син Немањин поручио да Немањин пламен и у њима гори, те да се зна да ће стасавати у граду Немањином његова дјеца, попут светог Саве.
Братству никшићкоме би свети завјетовао да достојно слиједе Острошког чудотворца, који својим цјелебним моштима замијени Савине, које у пламену отидоше к небу.
Браћи из Котора би Равноапостолни рекао да продуже његово дјело и да, надахнути апостолом Луком, народ наш, гладан апостолске проповиједи, просвећују и приводе нашој светој Цркви.
Браћу Беранце би свети Надахнитељ, подстакао да буду бранич своме роду попут светог Евстатија, који је његовим светим примјером и сам свет постао и свој народ као наследник Савин предводио.
Даниловградској братији би Родитељ наше духовности указао на најдивнији плод његовог апостолског труда – његовог светог наследника Арсенија Српског, па да и они буду ученици Савини, побожношћу и братољубљем.
Грбљанско братство би немањићко Свјетило упутило на другог завјетника народа нашег – славног кнеза Лазара, те да знају да ми за Небеско царство битку бијемо, за царство које траје увијек и довијека.
Браћи Бјелопољцима би Просветитељ наш ставио за примјер светог и великог краља Милутина, да, попут њега, цркве граде, светињу бране, а понајвише да своја срца претварају у храм Богу Живоме.
Барску би омладину Велики учитељ наш поучио да српска свештена историја зна за хероје вјере и носиоце Христа и у давнини прије но што је он проповијеђу народ наш обасјао, те да им побожни, млади и храбри Јован Владимир буде узор кога ће подражавати.
Младе Пљевљаке би Отац отаца наших подсјетио на њихов изданак свог наследника, патријарха – мученика Варнаву Српског, па да као и он који је био поучен ријечју Савином, непоколебљиво исповиједе веру пред сваким силником овог свијета, жртвујући се до самог краја.
Братству из Тивта би свети наш Крманош привео њиховог заштитника – светог Пантелејмона, који је, исто као свети Сава, млад постао ученик Христов, па да и они буду међу ученицима Богочојека Христа, не предајући се никада.
Колашинској браћи би Родоначелник наше цркве као звијезду водиљу поставио светог Димитрија, који је, попут Саве, од најранијег узраста кренуо Божјим путем и вјеру својим страдањем до смрти посвједочио. Ето, такви и ви да будете.
Улцињску омладину би Проповједник побожности позвао да високо уздигну Крст Христов и да се њега чврсто држе, јер они чувају стари и славни темељ светиња српских, за које је свети Сава свега свог живота изгарао.
Младе Мојковчане Светитељ Сава би охрабрио да за путовођу по немирном мору овог живота узму онога који је утемљио њихов град, благочестивог самодржца свих српских и приморских земаља – краља Уроша, коме је углед био управо његов стриц – свети Сава.
Братство из славног кучког племена би свети надахнуо да сваког дана освајају по једну врлину највећих синова из свих покољења нашега рода – Светитеља српских, који су њима небески заштитници, а светом Сави следбеници.
Браћу од града Спужа би Видар и Чудотоворац позвао да буду витезови као што је то био свети Петар Цетињски, који је знао да без братске слоге нема ни слободе, нити има слободе без борбе за њу.
Херцегновском братству би дични Немањић понудио за углед светога првомученика Стефана, који је, исто као и свети Сава, још као млад постао апостол и проповиједајући Божју ријеч, себе жртвовао за Христа. То нека вам буде свагда на уму.
Младим Будванима би син Немањин по тијелу и духовни отац Симеонов жртвену љубав поставио изнад свега, ону љубав која међу младима убира своје намирисније цвјетове, попут светог Ђорђа, који их штити и чува.
И свима нама, Братству православне омладине Црне Горе, било из ког града да долазимо, свети Сава поручује да сада, када смо задобили спољашњу слободу за нашу Цркву, продужимо борбу за наше светиње, за светињу живота по јеванђељу, да наше храмове које смо тако ревносно одбранили, испунимо нашим молитвама, да кроз нас живот настави да жубори оним током којим је благословено текао свих ових осам вјекова, а чији је темељ и ослонац наш велики и свети отац Сава.
ПРЕДСЈЕДНИК БРАТСТВА
ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Иван Булатовић
