Пише: Светислав Домазетовић, аналитичар
Испоставља се сваким даном, да није више Мило проблем. Проблем је у његовој заоставштини: кога је све „произвео“, коме је оставио могућност владања и коме је добро утабао пут да влада.
Како год да је, „они“, који су изашли из Миловог гвозденог шињела, добро препознају прилику и максимално вулгаризују исту. Декларативно се до бесвијести свађају, а у сепареима луксузних локала, њихових пријатеља приватника, наздрављају једни другима до зоре.
Сада се на још један начин поштапају са Милом, јер морају некако прикрити своје незнање, љеност и грамзивост.
Једино знају да политичаре.
Интересантно је, да „они“ код Мила, као такви, не би имали ни шефовско мјесто, па да је владао хиљаду година.
Све ме подсјећа на народну причу и изреку о рањеном вуку и зечевима:
„политички мртвом вуку и зечеви реп мјере“.
