Пише: Светислав Домазетовић, аналитичар
„Амбасада САД-а тражи “сараднике” по Црној Гори: Награда за одавање информација до 10 милиона долара!“
Борба 16.08.’23.г.
* * *
Прије десетак дана, у вези са достављањем амандмана у Европском парламенту о отварању војних и цивилних досијеа у Црној Гори, написао сам један афирмативни текст.
Из ранијег искуства, када су текстови о отварању досијеа и лустрација у питању, знао сам да људи кришом читају таква штива, боје их се због лоших или катастрофалних личних и породичних искустава. Каква год да се помпа створи, људи илити жртве таквог система, мислиће да су ОНИ недодирљиви итд итд.
Тако да ме није ни изненадио један (или пар њих) коментар/а у стилу,
да се ништа неће њима (бившим удбасима и косовцима) десити, јер они (сада) раде за запад,тј. Американце…“
Одговорио сам следеће:
Ја мислим да су западу досадили због своје неупотребљивости, како за њих, тако и за нас. Овдје бих само додао, описао их, да су „ОНИ“ својеврстан микс оперативаца, сарадника-позиција и политичара.
За неко вријеме и до сада, то је било ултра модерно, али сада су то једни незаситни трутови, које је вријеме прегазило и које само још постојећи црногорски политички вакуум, држи на ногама.
* * *
Нисам ни помислио, да ће ова моја процјена о неупотребљивости домаћих вјечитих ведета из свијета политике, безбједности, НВО организација…, позивом Америчке амбасаде, бити у потпуности потврдјена.
Наравно да исто важи и за оне који раде за супротну страну, ону Руску.
Амери су бушни по питању сајбер безбједности, а овамо се ради о тотално незавршеним, несофтицираним пословима, иако су аванси или чак пуни износи давно испарили.
Заједнички именитељ им је, што су сви домаћи, од првог до задњег, дошли из истог малигно удбашко кос-ог котла, због чега ће, гдје год да су, коју год капу да носе, једнако радити.
