Пише: Светислав Домазетовић, аналитичар
Избори у Тузима су показали да је тренд пада рејтинга ДПС-а, не само настављен, него и појачан. Тузи више не маре ни за ДПС, нити за оне суграђане, који су представници, промотери и гласачи те странке.
Општином су формализовали своју независност, па се више не морају претварати да су с њима из љубави и наводне грађанске државе у режији ДПС-а и његових интересних сателита. Такође, очигледно је да овог пута, ни од њиховог традиционалног савезника-Америке, није било никаквих упустава, везано за гласање у корист, некада најмоћнијег политичког фактора.
* * *
А, ако је једна од последњих, за наше услове мјеродавнијих анкета, показала да је, по први пут рејтинг предсједника странке Ђукановића, нижи од оног, којег је странка имала, слика добија јасно и најшире обличје и с тим у вези, више него прејудицира, резултате скорих предсједничких избора.
Тачно је да ће, што се тиче Тузи, Ђукановић имати, за разлику од осталих гласачких територија, више гласова него његова странка, али то неће у довољној мјери поправити стање ствари.
У Улцињу, другом граду са већинским албанским становништвом, ситуација ће бити комплекснија. Стрелица подршке ће вјероватно ићи, односно зависиће од Дритана, тј.коме ће се он, после Ескобарове сугестије приклонити.
* * *
Без обзира, што је побједа у Тузима дебело и штетно умрљана УЧК заставама, иста је показала да су они рекли једно дефинитивно збогом некадашњим комунистичким, данас ДПС-им кадровима.
За разлику од нас, гдје су они попут стубова соли.
Загребемо ли само мало досијее, спискове полазника Кумровачке и других политичких школа, констатоваћемо да код нас, у Скупштини, НВО организацијама и уопште свугдје гдје се одлучује и дијеле паре, све има дубоке и испреплијетане комунистичке коријене.
Сада се тај трапави, високо-интересни склад, пореметио онима, који су раније него што је то било предвиђено, разбили своје љуске и желе „…САД“ да имају моћ, паре, утицаје, станове, куће, виле, дружбенице, па станове и кола за њих, попут својих ментора и узора, који су такође били оцеубице 33 године уназад.
Наравно и у складу са временом, форма је другачија и скривенија, довољно да обеућени народ поново, вођен мрвицама хлеба, пође за новим јуношама,
који знају како и који су чувши наше масовне вапаје, дошли из бјелосвјетских метропола, да нам обезбиједе богат и безбрижан живот.
Питање је, на овом раскршћу, хоћемо ли им се захвалити и платити им карте, да се врате одакле су допутовали или ћемо мазохистички дозволити репризу следећих 33 година?
