Пише: Светислав Домазетовић
Окрњени Уставни суд донио је окрњену одлуку да је предсједник државе у вези са одлагањем избора, донио неуставну одлуку.
Ова, што се времена тиче реаговања, врло лежерна одлука, широм је отворила врата за макар два нова питања:
Шта сада??!
Који је следећи корак?…
Постоји ли снага која треба или тачније може да спроведе пацке Уставног суда…
Што сада са одложеним изборима??
Лијепа дилема у стилу 100 правника и НВО актиста, 101- о тумачење.
* * *
Поред ове најновије, имамо ми и наше евергреен дилеме, због којих не можемо ни телевизор с вољом укључити;
Црква и тзв.црквена питања; питање статуса Црне Горе; званични језик;
државне и општинске границе; црногорско-српско питање идентитета и чега све још грађана Црне Горе; питање њеног лијевог – европског или десног Путиновог „развојног пута“;
уско везано за претходну дилему, подјела око рата који је хиљаде километара далеко;
дефинисање моралних побједника у домаћим ратовима вођеним прије више од седамдесет или стотину година…
* * *
Заједничко за све ове, превасходно страначки наметнуте дилеме, је да су прије свега неприхватљиве за једну суверену земљу.
Посебно немају везе са стандардом деценијски дезоријентисаног црногорског становништва. Оне служе само за окупацију и испирање пучанских мозгова.
Али су зато животно битне и за „рђаву власт“ и исто такву опозицију.
Постојање и редовно фабриковање „дилема“, гарантује свим скупштинским узурпантима, дуги вијек трајања, одлична примања, надокнаде и „послове“, поклон станове, куће и викендице, младе и скупе дружбенице, најновија кола итд, итд.
Ово апсурдно стање учинило је, да све странке на државним јаслама, позиционе и опозиционе, не желе ни редовне изборе.
Па чак, у својој печатности, разним већ прочитаним марифетлуцима, желе бескрајно одлагати и оне који су већ заказани.
* * * * * * * * *
