Повест о Светом Василију Острошком
„Верујеш ли ти, прото, да су Свеци Божији живи“, упита владика Николај једног чувеног проту јунака Јована Бошковића из Орје луке, среза даниловградског, четрдесетих година двадесетог века.
„Како не бих веровао, када су ми се јавили и о себи посведочили!
„Једног дана рече ми попадија да због неке невоље домаће одем у Острог и донесем неки дар. Ја бејах нешто смућен и љутит. „Шта да му носим?“, рекох јој.
„Остави на миру оне мртве кости у пештери острошкој, а ти се обрати живима за помоћ! „Тако прође дан. Кад, ноћу, у јасном виђењу јави се Свети Василије, па лупи својим жезлом и срдито викну мени:
„Ја сам жив, а не мртав, као што ти мислиш! И немој да будеш неверан него веран!
„У великом старху скочим ја од постеље и потражим од попадије онај дар што је спремила,те га однесем Светом Василију. Од тада сам ја добро утврдио своју веру да су Свеци Божији живи а не мртви!“
Николај Велимировић
(Приредио: мр Александар Вујовић, професор Цетињске богословије)
