Јуче је на Тјентишту обиљежена гоишњица битке на Сутјесци. Радојица Радојевић, предсједник СОБНОР-а Црне Горе, Радојица Радојевић, изговорио је хвалоспјев партизанима. Чудно је да након толико деценија и толико нових историјских података о овом боју још увијек се његује мит о Сутјесци, као великом партизанском подвигу и упозорава се да нема ревизије историје и да никада издајници (четници) не могу постати хероји. У овом тексту представљамо два става, један Радојевића, а други из угла нових података које саопштава Милослав Самарџић. Сутјеска је била велика битка, али и велика партизанска погибија и ратна катастрофа. Правити мит о томе након пада комунизма је смијешно и не приличи озбиљним људима да инсистирају на нечему што је неодрживо. Сутјеска није била никаква партизанска побједа, већ њихова велика погибија за коју је најзаслужније неспособно партизанско руководство са Титом на челу!
Предсједник СОБНОР-а Црне Горе, Радојица Радојевић, између осталог, истакао је да је Сутјеска симбол херојства, части, неустрашиве борбе против далеко бројнијег непријатеља и слободе којој је увијек тежио наш народ.
Он је подсјетио да је 20.000 слабо наоружаних партизана, заједно са 3.000 рањеника и тифусара, успјело да се супротстави “машинерији” од 120.000 војника и тешког наоружања, у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца.
-Ти људи су били свјесни да треба да дају живот за слободу. У борби која је трајала мјесец дана успјели су да се пробију из окружења, али губици су били стравични, сваки трећи борац је погинуо, рекао је Радојевић.
Он је додао да је ова битка ушла у историју као најкрвавија током НОБ, док је Сутјеска постала симбол отпора фашизму на простору бивше Југославије.
–Сутјеска је била и остала симбол нашег пркоса, нашег поноса, наше узлетиште у најтежим тренуцима драматичне борбе за слободу и узвишене људске идеале правде и истине. Сутјеска је наше светилиште, наше огледало да се види колико смо образ сачували и непријатеље морално надвисили. Одје на Сутјесци, показали смо читавом свијету какви су били Титови партизани – непобједиви и незадрживи, ма колико се трудили фашисти да их униште. Сутјеска су наши Термопили Треће дивизије и команданта Саве Ковачевића за спас рањеника, гдје су многи погинули, али је извојевана величанствена побједа. Овдје у долини хероја у миру и тишини лежи погинуло покољење партизана изгинулих уз невиђени херојизам, који су се свјесно жртвовали за спас својих рањених другова, за слободу свога народа и побједу идеје које су их надахњивале и показали су свијету да су достојни сљедбеници својих славних предака. Зато са овог часног и узвишеног мјеста поручујемо да нико нема право да поништава успомену на наше предке и да бесмисленим ревизијама од оних који величају фашизам и поражене снаге прави јунаке, од издајника хероје и да доведе сумњу оно што је генерација побједника урадила. Нека је слава херојима Сутјеске и клањамо им се до незаборава и обећавамо да их нећемо и не смијемо заборавити, поручио је са скупа.
