Виши суд у Подгорици 11. јуна објавиће пресуду Бањалучанину Срђану Поповићу (28) за убиство Горана Ђуричковића у Будви, а одбрана тврди да су права оптуженог вишеструко угрожена и да нема доказа да је он починио то кривично дело. Ђуричковић је ликвидиран хицима из аутоматске пушке 27. октобра 2015. испред свог кафића Олд фисхерманс пуб на шеталишту у Будви. Две године касније, Управа полиције Црне Горе је као извршиоца означила Поповића, који је у августву 2017. ухапшен у Аустрији због трговине кокаином. Због тога је правоснажно осуђен на осам година затвора. Казну издржава у аустријском затвору, а за убиство Ђуричковића оптужен је у априлу 2019. и суди му се у одсуству.
Кључни доказ против Бањалучанина су ДНК трагови, откривени на три чауре калибра 7,62 милиметра и пушкарници зидина Старог града. Одатле је, према оптужници, са удаљености од 70 метара пуцано на Ђуричковића из аутоматске пушке “хеклер&кох”. Убица је, наводи се, побегао воденим скутером, који је 29. октобра 2015. нађен запаљен између плажа Трстено и Плоче у месту Платамуни. Септембра 2016. рониоци су пронашли пушку у мору, између рта Платамуни и плаже Могрен два. Балистичким вештачењем се поклопила с испаљеним чаурама.
Дошло се и до сведока, који је, десет дана пре злочина, скутер продао мушкарцу који, како је рекао, говори нагласком који је “комбинација екавице, са српско-хрватским и примесама босанског”. Висок око 180 центиметара, средње грађе, стар око 28-30 године, с брадом до два центиметра. Међутим, током суђења сведоку су приказане три фотографије Срђана Поповића, али га он није препознао: “Особа на фотографијама не личи на особу којој сам продао скутер”.
Адвокат из Бањалуке Драган Ступар, који је у тиму одбране, тврди да Поповић није убица и да за то постоје докази чије је извођење суд одбио, као што је саслушање пет сведока, који потврђују да је у време убиства био у БиХ.
– Суд није прихватио ниједан доказ одбране, иако су, у погледу алибија, такве природе да их није смео одбити јер обарају оптужницу. То представља битну повреду поступка и права на правично и фер суђење гарантовано Европском конвенцијом о људским правима – каже Ступар.
Сматра да су у истрази направљени озбиљни пропусти који доводе у сумњу пронађене чауре и трагове. Наиме, ДНК са три чауре је изузет једном самолепљивом тракицом (нађена два донора ДНК, један се поклопио с Поповићем).
– Зашто то није урађено са сваком чауром понаособ и стерилним штапићима, већ тракицом? Сумњамо да су то исте чауре. У записнику о увиђају две чауре имају ознаку ФНМ 83-30 и једна ФНМ 5-55, а у службеној забелешци ФНМ 83-30 и ФНМ 5-75, док у фото-документацији бројеви нису фотографисани. У балистичком налазу наведена су три различита броја чаура ФНМ 83-30, ФНМ 75-6 и ФНМ 5-75 – каже Ступар.
Истиче да ДНК сам по себи није доказ, већ средство које је упитно, јер се не може утврдити када и како је траг остављен, ни колико је стар. Напомиње да нема доказа да је Поповић ту ноћ био у Будви, ни доказа који скутер повезују с убиством.
– Тужилаштво није извело кључни доказ у погледу балистичког вештачења, а то је смер пуцања. Одбрана је ангажовала еминентне вештаке, који су на основу извештаја с лица места и увиђаја неспорно утврдили да теза тужилаштва да је пуцано са зидина Старог града није тачна. Хици су дошли из правца мора, што указују оштећена на објекту која су пројектили направили – истиче Ступар.
Додаје да су одбијени и докази попут евиденције о преласку државних граница што, како каже, показује да Поповић није био у Црној Гори, нити се после крио, већ уредно прелазио границе. Тужилаштво то сматра ирелевантним уз образложење да криминалне групе користе илегалне прелазе. Одбијен је предлог за реконструкцију и захтев за изузимање видео-надзора с ресторана и хотела из ноћи убиства.
– С обзиром на то да је дело извршено у време када је на шеталишту присутан велики број људи, немогуће је да нико није видео убицу да излази из Старог града. Да бежи с пушком, дугачком око метра, до плаже Могрен или скутера – истиче Ступар.
Наглашава да у доказима нема ни изјава очевидаца, који су били уз Ђуричковића и тело извукли из мора након убиства.
– Тешко ми је замислити да на основу изведених доказа, суд може донети и образложити осуђујућу пресуду, ценећи их појединачно и у међусобној вези.
Драган Ступар каже да његов клијент лежи у затвору у Аустрији након што је та земља одбила захтев Министарства правде БиХ за пренос кривичног гоњења у матичну земљу:
– Без образложења је одбијен и захтев да казну издржава у БиХ.
Горан Ђуричковић важи за четврту жртву рата међу црногорским клановима, који је започео 2014. године када је у Шпанији нестала велика количина кокаина. Преживео је два покушаја ликвидације. У Валенсији је рањен, а у другом наврату црногорска полиција је осујетила напад и ухапсила две особе. Занимљиво да на суђењу Поповићу, оштећена породица није тражила кривично гоњење оптуженог, ни одштету.
